Marketing
Pak meni slatkih pjesmica...
Nedostaje mi naša ljubav...
Na jastuku...
Bdim na ponoćnoj straži kao stari posustali ratnik
Kom svaki put od riznice neba jedva zapadne mesečev zlatnik...
Pod oklopom drhti košuta plaha večno gonjena tamnim obrisima straha
Koja strepi i od mirnih obronaka sna...
Nedostaje mi naša ljubav, mila...
Bez nje se život kruni uzalud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila...
Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme ne voli heroje...
I da je svaki hram ukaljalo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije valjalo...
Kad potražim put u središte sebe, staze bivaju tešnje i tešnje...
I skrijem se u zaklon tvog uha kao minđuša od duple trešnje...
Al uspevam da jos jednom odolim da prošapućem..
da te noćas ruski volim...
Šta su reči... Kremen što se izliže kad tad...
Nedostaje mi naša ljubav, mila...
A bez nje ovaj kurjak menja ćud...
Nedostaješ mi ti, kakva si bila...
Nedostajem mi ja... Onako lud...
Ja znam da vreme svemu menja boje...
I da je silan sjaj pomračilo...
Al meni, eto, ništa sem nas dvoje nije značilo...
Ponekad još u moj filcani šešir spustiš osmeh ko čarobni cekin...
I tad sam svoj...
Jer ma kako me zvali ja sam samo tvoj lični Harlekin...
Ponekad još... Suza razmaže tintu...
I ko domina padne zid u labirintu...
Tako prosto... Ponekad još stignemo do nas...>
Đorđe Balašević
Mislim da neću više pisat ovaj blog...neću ga zatvorit ali jednim djelom zatvorit ću sve u sebe....svoje osjećaje...razmišljanja i slično....dakako nešt me navelo na .to...ili možda netko..to nije.bitno....ima nekih stvari koje bi ja htjela zadržati samo za sebe....svoje društvo....ili za vas blogere....ali to nije moguče jer te stvari čita i netko drugi....za koga ja nebi da čita takve stvari....zato pisat ću vam pjesmice....i slične stvari....nadam se da ćete razumjeti....i da će vam se sviđati moje pjesmice...
15.krvavih ruža....
Živjela je u dolini Save,
imala je oći kao more plave.
Bila je sretna vesela i mila.
o životu sretne snove snila.
Sa cvijećem u ruci,žurila je taj dan
jer je njenom dragom bio rođendan.
Zadrhtala je sva sretna,na trenutak je stala
izađe mladić lijep kao i prvog dana.
Krenula je k njemu,
al' odjednom,škripa kočnica ih prenu.
Prekasno mladić vikne˝pazi!˝,
djevojku njegovu auto već zgazi.....
U njegovu oku zasja suza,
jer sada na cesti uz rasuto cvijeće leže:
njegova djevojka i snovi koji se ostvarit neće..
A mladić se pita:˝što mi ovaj život još pruža?
pregršt snova i 15 krvavih ruža?!?˝
KAJ JOŠ NAPISATI??MISLIM DA VEĆ NEMAM KAJ...UŽIVAJTE....I PONEKAD OSTAVITE KOMENTAR NA OVOM BLOGIĆU...
Post je objavljen 17.09.2006. u 08:33 sati.