Marketing
Tako sam nikakve volje...
Prijatelji
Te smo večeri, malo više poplili, on i ja, 
Kao druga dva, a to smo i bili bar do tada,
Neke nove stvari jedno smo drugome pošli otkrivati,
Nešto čudno se pod mojom košuljom počelo zbivati...
Te su večeri, đavoli nam skretali zjenice,
Vidio sam ja, to nije pogled prijateljice,
Očima me stranca prvi put gledala, ja sam shvatio,
Nešto je bilo, pušteno s lanca predugo vezano...
Ne trudi se, da nađeš opravdanje,
Neke se stvari dogode,
Kad im se nadaš najmanje,
Ne trudi se, da nađeš opravdanje,
Srce je to,
Pukne uvijek gdje je najtanje...
Evo odlučila sam stavit tekst jedne meni dobre pjesme, svakako ju poslušajte...
Inače nisam baš ni danas ok, zvala me Henny da ako ću večeras ić s njom na cugu al nekako nisan raspoložena za druženje...
Bolje mi bit doma, nego vani i onda ko neki tukac šutit i s nikim ne komunicirat, i onda me svi pitaju Ivona ča ti je? dečko? Pa mi dignu tlak jer šta ću sad svima objašnjavat ča mi je, onda bi samo raznervirala i njih i sebe, zato bolje se u takvim situacijama povuć u osamu...nego da svi trčkaraju oko mene i pitaju šta mi je...definitiva...
U zadnje vrijeme se često uhvatim kako satima razmišljam, ali razmišljam o nekim sranjima, bezveznim sitnicama koje su tako jebeno nevažne a žderu me...
Šta bi bilo kad bi bilo, je moglo možda drukčije ispast, ma da pa možda sam ipak trebala reć šta mislim... i takva sranja...
Dobro, iskreno rečeno voljela bi vratit vrijeme da neke stvari promijenim, ali jebiga vrijeme se nemože vratit... i zato...živimo u sadašnjosti a ne u prošlosti, i za nekim stvarima se ne treba vraćat, jer ponekad jednostavno otiđemo tako daleko, a da se ni ne osvrnemo da život teče oko nas...
I na kraju...ono što je bilo JUČER, bilo je...i zato se treba potrudit za bolje SUTRA...I evo da sad ne fantaziram više... jer sam već i sama sebi dosadna...šaljem ogroman KISS --> *ViVi* i *MaLoM* *Ivona*
Post je objavljen 16.09.2006. u 19:37 sati.