Uklet je čovjek koji ne želi potčinjavati ni biti potčinjen. Ne pripada nigdje. Osim možda u čudake.
Razmišljam danas kako mi je nezdrav taj način. Neprirodan. Kad zamislim krdo divljih konja uvijek vidim dominantne mužjake i ženke koje se osvaja i potčinjava. Da li tako treba biti? Treba li se čovjek kao misaono biće razlikovati od divljeg konja?
Možda sam ja slučaj za psihijatriju. Možda je moja fatamorgana o balansu i bliskosti zapravo bolest.
Kad zamišljam eventualnu vlastitu djecu vidim samo cure. Otac mi je bio emotivan i mek, roba s greškom. Skrivao je to. Nesretan čovjek. Ja sam čudak, roba s greškom.
Ne bih znao odgajati sina. Ne bih volio da bude kao ja.
Post je objavljen 15.09.2006. u 20:14 sati.