Marketing
Hej ljudofi!!!!!!!
Evo, odlučila ja malo uredit blog i tak to 
. Nisam stiugla baš puno pisat ni uređivat blog jer je počela škola 
i tak to pa nisam baš imala vremena
. Nadam se da ću ove godine stići češće pisat blog jer imam više slobodnog vremena otkako neidem više u muzičku školu! Baš sam happy zbog toga
.
No, dosta sad o tome. Pa evo sad i jedan malo duži postač.
U prošlom postu sam rekla da ću stavit onu "priču" s Georgom (nemogu baš reći da je interviju 
)!!!
.........čekajte, meni sad tu nije nekaj jasno 
! Tu kod mene posljednja rečenica završava sa "ako se" i nema nastavka ni toke no ničega! Al ja ću ipak to prepisat pa kaj bude.......- bude!
Kad sam krenuo u školu, bio sam presretan. Ali, već prvog dana skroz ohladio. Naravno da me učenje nije zanimalo. Najbolje u školi bilo je to što sam se svakog dana mogao viđati sa svojim prijateljima. Na satovima sam bio nemiran, pogotovo u sedmom razredu. Tada sam nadlašio samog sebe. Ali onda sam se ponovo smirio i na kraju sam čak imo dobar odnos s nastavnicima. Inače sam odrastao kao razmaženi jedinac i to mi se strašno sviđalo. Nisam želio imati ni brata ni sestru. Moji roditelji su se razveli i ja sad živom s mamom. Glazbom sam se počeo baviti sasvim slučajno. Naime, moja dva prijatelja tražili su još jednog basista za svoj bend. Ovaj projekt nije bio nešto naročito uspješan, ali sam zbog njega redovitop išao u glazbenu školu i tamo sam upoznao Gustava. A ostatak priče vam je dobro poznat......
Inače, osim glazbe volim i lijepe djevojke (smije se). Često sam se se zaljubljivao, iako nisam uvijek imao sreće. Nekad mi se događalo i da mi se sve zgadi. Kada se pola godine upucavaš nekoj djevojci i na kraju ne bude ništa, to zaista boli.
Međutom, nekad je baš cool kada ti je dugo vremena potrebno da bi osvojio neku djevojku. Pored djevojaka i glazbe ranije sam imao još jedan hobi: s jedanaest godina sam počeo trenirat rukomet. Međutom, uskoro sam morao prestati time se baviti, jer sam se počeo viđati s dečkima iz Tokio Hotela i više nisam imao vremena. Međutim, još uvijek imam mnogo prijatelja iz tog doba, kao što je npr. moj prijatelj Fabi. Vrlo je važno da imaš prijatelje koji nisu u bendu. Jer takvom prijateljumogu reći npr. "Tom mi je išao danas na živce!" A znate što me čudi? Što si poznatiji, to ti se više javljaju "stari prijatelji" i žele nešto od tebe. Dok me ranije nisu htjeli ni pogledati, sada se navodno hoće družit sa mnom! Ipak, ja dobro znam tko su mi pravi prijatelji. Svi u bendu smo u međuvremenu postali bliski. Toliko vremena provodimo zajedno, da smo se baš nekako zbližili. Svi znamo tko ima kakve mane i zato se možemo šaliti na nečiji račun. A kada je netko od nas neraspoložem, jednostavno ga ostavimo na miru. Ako se..............
I sad nema dalje!!! Zvala sam frendicu i donijet će mi u školu svoj bravo pa ću vidjet dali je kod mene greška i nadopint ću, a ako ne...........onda će ostat ovak kak je!!!
Evo fakat neznam kaj da vam još pišem. Idem malo komentirat!
Pozz i kiss od Jane!!!
P.S. Želim puuuno komentara!
I još malo slikica........
Post je objavljen 15.09.2006. u 10:35 sati.