evo došla san kući
pričala san s ninon
i išla san izbacit sav bjes iz sebe
i pričan i pričan
i vičen
i histeriziran
a nino mi kaže na to sve
boli me kurac
isto šta mi je i marina danas rekla
jebote
i onda me ljudi pitaju
zašto moran ić
u psihologa
zašto ne bi išla
kad me niko ne sluša
cili jebeni život vičen
a niko me ne sluša
jedino šta kažu je
ne deri se
ili boli me kurac
i koji kurac da ja sad radim
...
inače moj život je dosadan kao i uvik
osim šta sad iman novu ulogu u životu
ja sam zubić vila
ispunjavam želje
pa ako kome triba šta samo nek se javi
ja ću ih ispunit
a ako ne onda jebiga
glupi ste
ja san lipo ponudila
...
i tako meni prolaze dani
u dosadi
NIŠTA zanimljivo mi se ne događa
u školi sve po staron
vani izađen tu po ulici
s ninon ili nekin
oden do grada malo
negdi na piće
većinom u duje ili jazza
ah te stare navike
ljubavi nema
osim vlade
ah... kako je divan
ali fala bogu
kako je krenilo
nikad ga više u životu neću vidit
jer zašto bi ja ikad imala
sriće u ljubavi
ili u bilo čemu
...
vidila san boru
prije par dana
o bože
di mi je pamet bila
ah
bila san osmi razred
mlada
i glupa
mladost ludost
...
iden sad namazat tetovažu kremon
jer moran svaka dva sata
danas me glupa sanča
nije pustila na wc
pa san morala usrid sata mazat kremon
ali nema veze
sve je to ok
bitno da san ja happy
i da iman sve petice u školi
i da iman prijatelje koji me vole
i koji će me saslušat
i dat mi savjet
ali nemaju šta saslušat
jer ja neman problema
i jedva čekan ić leć
i sanjat svog prekrasnog momka
koji me puno voli
i koji mi je baš sad posla poruku
i poželia mi laku noć
i reka mi da misli na mene
i sutra iden u školicu
koju obožavan
i svi me profesori obožavaju
i svi me iz razreda vole
jednostavno mi je život savršen
...
eto...
...laku noć
Post je objavljen 13.09.2006. u 22:33 sati.