Prije tjedan dana sam se htjala premjestiti iz 11-e gimnazije,ali sada više ne.U početku sam znala samo jednu curu,ali se nisam baš previše družila s njom,pa sam uglavnom bila sama,i osjecala sam se tako glupo,uglavnom svi su bili u grupicama,a ja sam sjedila na klupici pod odmorom sama,i htjela sam se premjestiti u prvu gimnaziju,zato kaj tam znam dosta ljudi,i okej je škola.Ali baš kak mi je i stara rekla s svima sam se skompala i super mi je.Mislim,profesori su stroggiiii,ali je društvo fenomenalno.Cure su mi legendarne,najbolja mi je Iva(Affy :) ),ali su mi i ostale cure super.Baš mi je drago kaj sam upala u taj razred i kaj se ipak nisam premjestila.Dečki su mi isto super,jako su zabavni,i ja se stalno smijem,a najviše Zlatku.Čim ga pogledam počnem se smjat,neznam zašto,ali nekaj mi je na njemu smješno.
Sve ostalo je uglavnom okej,čujem se s starim frendicama,stalno visim na netu i tak...
No,saznala sam nešto što me užasno pogodilo.Neću o tome baš sad pisat ne netu,jer bi se znalo o kome je riječ,a ja ne želom da se zazna.Uglavnom,prijateljica(jedna od najboljih) mi je rekla nešto što me užasno bacilo u bed,nešto što ni ona ni ja ne želimo priznati,još nismo spremne.To me jako pogodilo zato kaj sam saznala da je i ona prolazila ono što sam i ja...No pričale smo,i...evo,sad je sve okej.
Šaljem punoo pusa i pozdrava:Ivi,Zlatku,Antoneli,Martini,Mihaeli,Grgi,Petri,Sandri,Rusu,Anji,Barsu,Sari....
Post je objavljen 13.09.2006. u 15:29 sati.