MA DAJTE! Ma stvarno. Neki dan. Još me sve boli. Ali je i super.
Joooo Guštaaaaa! Moja djeca, pas i ja.... jurcamo po naselju. Jes da nemam baš kondicije. Ali je gušt. Neki čudesan osjećaj slobode. Nekada sam trčala. Čak i više puta dnevno. (nema kod mene na malo). Luda baba! Ja ili trčim ili ležim. Nema tu sredine. Tako. Sada ću valjda malo smršaviti. JOŠ NE PUŠIM. 22 DANA. Dođe mi nekad, ali me i prođe. Pišem, rišem i trčkaram. Od jedne obveze do druge. Od djece do posla. Po kući. Oko šteneta koje je još blesavo. Imam puno vremena. Više no što bih htjela. Nastale su velike praznine u mojem životu. Popuniti ću ih uskoro. Znam čak i datum. Samo se moram strpiti. Vas puno pozdravljam i očekujem kolektivnu podršku. Kao za sve tako i za to. Šalim se, znam ja da ste vi tu.
Mom nekom:
GLADUJEM
Gladujem, duše ti se samo napijem. Gladujem, jer me nema pola bez tebe.
Bez tebe, svi se dani tugom zamijene. Nema te. Nema kraj mene.
Post je objavljen 11.09.2006. u 16:01 sati.