Marketing
Ponosom protiv tuge (drugi dio)
I dalje stanje nepromijenjeno.
Puna glava nedovršenih rečenica.
Pune ruke nedovršenih poslova.
Puna kuća ljudi koji me ne razumije.
I onda odjednom, pokaže se sunce.
Petak ujutro.
Odlazim s najmlađim djetetom kod doktorice po potvrdu da je zdrav kako bi u utorak (sutra) mogao krenuti u vrtić.
Ona nas šalje na vađenje krvi.
Iako ima 3,5 godine, nikad do sada nije vadio krv.
Ulazimo u laboratorij i on mi sjeda u krilo.
Pruža malu ručicu bez i jedne jedine riječi.
Pita ga teta, odakle da mu vadi krv, iz vene ili iz prstića?
On kaže iz prstića.
Nakon što ga je piknula, dobrih pet minuta je „žmikala“ prstić da bi napunila epruveticu.
On je gledao i šutio.
Kad je bila gotova mi smo se ustali, a ona nas je zaustavila: Čekajte da mu napišem diplomu!
Diplomu? – upitah, pa kaj je nalaz odmah gotov?
Ma ne nalaz, diplomu – odgovara ona.
Evo, izvoli zlato, ovo je tvoja Diploma za hrabrost.
Na diplomi piše:
DIPLOMA ZA HRABROST
N.H.
pohvaljuje se zato što se držao hrabro, odvažno i mirno, bez i jedne, jedine isplakane suze.
To je moj sin.
On nije plakao, ali meni se potkrala jedna suza, da li od ponosa ili od tuge, ne znam...
Post je objavljen 11.09.2006. u 14:41 sati.