Prosao je prvi tjedan skole. Bilo je jako interesantno a i polako osjecam glasnice. U petak sam imala 6 sati i treba sve to prepricati. No, da krenem po redu. U pon je bila sjednica tako da sam tek u utorak stala pred razred. Prvi sat sam jedva nekako upisala. Samo sam gledala ruku kako se trese na papiru dnevnika. Koma! A i prva recenica Moje ime je... bilo je zvucala nekako treperavo. No, trema je jako brzo prosla. I vise u ni jednom razredu je nisam imala. U srijedu sam otisla u krivi prvi razred. A u cetvrtak i petak sam trazila maturante po skoli. Oni su bili u svom razredu ako sam ja fulala stepeniste pa sam se dva puta penjala na drugi kat. Zakljucila sam da je super raditi u skoli jer svaki odmor se spustas i penjes do drugog kata. Nabijam si kondiciju. Vise ne dolazim uspuhana na sat.
Daci su divlji. Prvi i drugi razredi su jos OK. S njima mogu izaci na kraj. Kad pocnem govoriti brzo se stisaju. Ali treci razred... To je koma. Jedan razred je u teatralnoj ucionici. Oni u stredini se osjecaju jako sigurno ogradeni od mene s kolegama. To se ne moze smiriti. Cini mi se da cu morati poduzeti neke mjere. Drugi treci razred je vec bolji, tamo su samo dva decka koji zele doci do izrazaja, ali pocnu raditi kada stanem pored njihove klupe. S njima se moze. Maturanti: Njih sam imala samo uvodne sate tako da s njima jos nemam nekog iskustva ali vec vidim da cu u jednom razredu morati prekidati razgovore djevojki u zadnjoj klupi.
Bez brige, nisam zaboravila da sam i ja isla u srednju i da se treba zafrkavati ali, morat cemo nesto i uciti.
Vjestica, babaroga ili slicne nazive jos nisam dobila (barem ih nisam cula) od ucenika, zato doma jesam. Mene, milo djete, zovu babaroga.
Post je objavljen 09.09.2006. u 11:17 sati.