Letio je nad prostranstvima, nad carstvima ljepota.
Bio je znan, bio je kralj...
Brionuo se za sve, kraljevao nad svakim...
Na usponu snaga...
Bio je jak!
Bio je uzor, idol toga kraja...
Riskirao je sve... Kada pojavila se tišina...
Crni oblaci, nadvili se nad prostranstvima...
Siva magla, obavila duše sve...
Sva ona hrabrost... Ostala mu u srcu...
No boriti se nije mogao sam...
Ništa, ništa nije mogao sam...
Njegov položaj,
nije više značaj imao...
Postao je samo jedan...
Jedan od mnogih u nizu...
Odustao je...
Prestale su patnje, došlo je sunce...
Uzdiognuo se opet, ponosit i jak..
Krilima jačim i snažnijim do sad..
Jel saznao je...
Da nikad nije bio sam...
***
Post je objavljen 14.09.2006. u 08:48 sati.