Marketing
Walter
Nedostaje mi cigareta u ustima. Razmišljam da odem do trafike i kupim kutiju Walter Wolf Lightsa. Upaljač imam. U torbi mi je. Ne mogu raditi. Odustao sam za danas. Bez obzira kako se predmeti gomilali ispred mene, neću mrdnuti prstom da ih riješim.
Sva sreće da ne pušim. Kako bi onda moja ovisnost izgleda?
Svakodnevno uzima drugima cigarete i kupujem im zamjenske kutije.
Ja ne pušim. Ponavljam to kao mantru kojom se želim obraniti od stvarnosti.
Zašto se toliko tome opirem?
Zar nisam punoljetan, svjestan opasnosti i svih posljedica?
Zar se ne osjećam dobro i cool dok to radim?
Zar ne jedem manje kada pušim?
Ja sam velika, debela svinja od čovjeka koji se ne može zaustaviti da trpa hranu u sebe. Jedem sve, stalno. Kutije napolitanku u deset navečer, praćene sa kilom sladoleda, pa onda veselo ubvacijem pršut i sir umočen u deset deka ajavara. Toliko se šrirkm da ne mogu prioči kroz vrata. Sva sreća da ne pušim. Srce bi mi riknulo od toliko smeća u meni.
Razmišljam da odem do trafike i kupim si kutiju cigareta. Walter Wolf Lights po mogućnosti, iako mi je u biti svejedno, preferencija se stvara navikom kupovanja. Ja ju nema. Sunce je visoko na zenitu i prži njemačke turiste koji gmižu po ulici. Goli, sa šlapama i čarapama. Ulice su zakrčene autima stranih registracija. Ali, ne mogu se maknuti iz naslonjača. Noge su mi preteške i sram me je izaći pred ljude po danu. Ja sam velika debela svinja koja zaslužuje da ju netko maltretira. Ne vrijedim ništa. Jer sam debeo, jer me odjeća stišče, jer imam tragove majoneze na majci i mast oko usta od trpanja slanih šatpiča umočenih u svinjsko salo. Nije bilo više čvaraka. Jebi ga. Sram me je pokazati se pred svim tim predivnim ženama, pred svim tim ružnim žena, pred svim tim mladim i starim tijelima jer znam da im se svima kolektivno gadim. Kada se pogledam u ogledalo povraća mi se kako sam ružan. Odlazim do frižidera i trpam hranu u sebe.
I naposljetku ne mogu izaći vani, jer su ONI tamo. Mali zeleni, Marsovci, vanzemaljci koji otimaju ljude. Tu sam u uredu siguran. Ukrasio sam sve zidove metalnim folijama, tako da radijski signal iz mene ne može doći do njihovih senzora. U uredu sam siguran, ali vani nisam. Otvaram vrećicu gumenih bombona i trpam ih u usta. Možda ako se dovoljno udebljam ću moći izaći vani bez da me oni uhvate.
Post je objavljen 07.09.2006. u 13:11 sati.