Nešto baš i ne pišem košto ste navikli a to je zato što radim završne radove ukući. Ne ja već majstori.
Opet moram ponovit onu narodnu da kad čovjek hoda lud il se ženi il kuću pravi. Oboje provjereno istina. Kad sam se ženio jedva sam čeko da sve prođe jer toliko posla moraš uradit da bi napravio svadbu za 700 ljudi. Te krmetina te janjetina te čorbanac te salata te kolači te cuga. Ajd sve i nekako no najgori dio je zvanje ljudi u svatove. Nema kod nas lijepo poslat pozivnice i gotova stvar. Jok. To se ne broji. Moraš osobno otić do te kuće kod tog i tog sa litrom štoka il viskija te ga pozvat a on malo nazdravi i na kraju mu opet daš pozivnicu. Fora je što imaš spisak al pola ljudi nemaš pojma đe stanuju. I tako krenuli ja i pajdo zvat po selu i uspijemo obić jedno 12 kuća. Sjebalo nas što smo imi nazdravljali sa ovim što ih zovemo pa na kraju napravimo pauzu da malo odmorimo uz pivo. I tako završi dan. I onda kada dođe dan vjenčanja toliko si umoran ko umorni konj da samo čekaš da sve ceremonije prođu i da se malo opustiš. I ja sam se opustio. Sa mikrofonom u 3 ujutro. Ostariću neću znati dal ćeš zamnom zaplakati ko ja zatobom...Haris Džinović...neko mi je i dvaest maraka zatako....i još Hajde da ludujemo poslije od Tajči......većina ih je bila na stolovima...E ludog mladoženje...
No da se vratim na temu. Kuća mi je puna majstora. Iz Banovića su.
Kad sam se upoznavo sa šefom grupe za malterisanje:
"UmorniKonj"
"Himzo"
"Jel ti šta u rodu Hajro Portir?"
"A?"
"Ma ništa, zejebavam se"
I tako svaki dan me po 6 puta zivkaju te treba ono te treba ovo. Najviše vole kad im pive donesem. Sve me zovu Gazda. A čuda od Gazde. A gazda lijepo svaki dan po dvi pive svakom uključujući i sebe. Reće možda da sam škrt. Malo sutra. Još fali da se napiju pa da i komšijinu kuću omalterišu pa eto belaja.
Post je objavljen 07.09.2006. u 11:17 sati.