Marketing
srebrene narukvice
Znaš, onako, ne znam više što da ti napišem.
I samo kimam glavom na sve njihove riječi, na sva pitanja.
Srebrene narukvice…
A oni se usuđuju govoriti kako se trebam ponašati. Što učiniti. I kako pričati.
Sada smo želim slušati. Prvi put u životu pomirila sam se s vlastitom situacijom.
Ljubila bih te u potiljak da nitko ne vidi. I prolazila rukama kroz tvoju kosu.
Ali ne mogu. Jer te nema.
I nije te briga što nisi tu. Pričaš šuplje priče.
Pusti laži neka se talože na malim tanjurićima za čaj dok lomimo zube na tvrdim kupovnim kolačima s rumom.
Pusti niti koje povezuju Sunce s Oblacima. Ne poteži ih.
I pusti me da šapućem preko esemesova. Jedino tako mogu reći koliko volim. Pusti me da slušam kako dišeš kroz telefonsku slušalicu. Samo to.
Možeš mi nacrtati sunce oko očiju vodootpornim markerom. Nacrtaj poglede koji gmižu po tvojim kretnjama kao hladni puževi na hrapavim kamenjima ispod moje škole.
Nemoj više gurati svoje svježe posjekotine pod moje tople ruke. Nemoj. I mene boli.
Nemoj mi više nikad reći oprosti. Nemoj mi davati ono što tražim. I nemoj se smijati kad mi nanose bol.
Molim te nemoj.
Post je objavljen 06.09.2006. u 21:31 sati.