Pred nasom kucom, bas ove noci,
Jedan se jezic, usudio proci.
Jezurko Jezic, kucicu trazi,
Cini se nas mu, dom je najdrazi.
Malen je, sitan, k'o djecja saka,
Na boj je spremna bodlja mu svaka,
Ne boj se jezu, nista ti necu,
Za tebe spremam, bombona vrecu.
U snu sam bio, prijatelj s njime,
Jer cesto u snima, nemam s kime,
A kad se jutros, probudih tako,
Potrcah vidjet iznenadjenje slatko.
Al' ne bi nista, jezic odluta,
Ni traga nema od njegova puta.
Izgubih druga, za tih par sati,
Sad cekam opet, da mi se vrati.
Post je objavljen 16.01.2007. u 19:49 sati.