Zbog čega noćas ne pada kiša
da istrčim van i vrisnem uz plač...
..da kapi kiše skriju suze,
a pljusak opere gorčinu i jad..
Zbog čega noćas ne šiba vjetar
da odnese svu bol i tugu...
i sve riječi koje želim reći,
da ih odnese daleko, što dalje...
Zbog čega mi noćas zvijezde ne šapnu tiho,
kako da obrišem greške u životu...
...da ih obrišem ili bar popravim
i kako da izlječim te rane, sada..
Zbog čega se noćas moj život ne ugasi,
kao dogorjela svijeća u tamnoj noći...
...da sa mirom sklopim isplakane oči...
...znajući da nestaju moje neprospavane noći...
I ja se opet osjećam kao zadnja budala...vječni gubitnik i patnik...
Danas sam prije škole plakala...
Cijelo jutro ljuta ko niko,lupam,bacam sve kaj mi dođe pod ruke...
Bezobrazna prema svima,sve radim «prek kurca»,sve bi najrađe razbila...
Mama me pita kaj mi je,ja niš...Tako sam ljuta,bjesna!!!
Sve je tako prazno glupo i zdrkano!!
Ljuta jer mi sve ide krivo,dečko za kojeg bi život dala,ne jebe me ni pol posto...
Sve je protiv mene....
Ja razočarana,opet mi se diže temperatura svaki dan,glava boli....
Jednostavno ne mogu pronaći sebe...
I svaka rijeć,svaki tužan blog me rasplače...
Plaši me sve novo...Cijeli početak...Sve...
Fale mi ljudi iz bivšeg razreda uz koje sam se osjećala da sam to ja...
A sada sam sama...Sve trulo i bezveze...
I u školi mi Keka pošalje poruku:»I kako ti je u ekonomnskoj?»
A ja se čudim kaj me se uopće sjetil..
I onda smo se nešto malo dopsivali...
Najrađe bi pobjegla od svega,daleko...
I još se grizem kaj nisam otišla u medicinsku....
Ne znam ja kak ću ovo sve izdržati...
Ne znam kako ću ga preboljeti...
Ne znam kada ću ponovo naći sebe...Svoje daleke izgubljene snove..
Nekoga u kome ću pronalaziti volju za životom...
Tako se ćini da su svi oko mene sretni,a u meni sve umire...
Niti on me ne voli...On čija mi je ljubav najpotrebnija...
On je u drugoj školi,sigurno će naći puno boljih cura od mene...
E pa nek cijeli ovaj život ode u kurac ak on ostavi Kristinu radi neke cure u školi..!!
Onda ću stvarno znati da sam za ništa.....
Kako sam ljuta...
Nikad nisam bila ovako ljuta!!!!
Nikad mi nije došlo da sve porazbijem,polomim i odem od svih živih!!!
Nikad nisam imala ovakve misli...
I opet ne prestajem misliti o njemu...
Već pomalo zaboravljam vremena kada mi je u poruci pisao «pusa»...
Već pomalo mislim kako je ovaj život okrutan...
Kako je sve protiv mene...
Pa kaj je njemu?!?!?!?!?!!!
Prvo mi kaže da ništa,pa da ME VOLI I DA BI ŽELIO BITI SA MNOM,pa nešto sasvim suprotno....KAJ JE TO!?!?!?!
A da...Netko bi se igrao s nečijim životom....
Valjda nikada neće shvatiti....
__________________________________________________________________
"Ja i ti nikad necemo biti zajedno, valjda nam je tako bilo sudjeno.
Znam da sam propustila nesto jako vrijedno ali se moram pravit da mi je svejedno.
Ni sam ne znas kolko si lijep ,zar si morao bit tako sljep...
Dok sam druge dečke strasno ljubila,tebe jedini zauvjek sam gubila.
Nisam ti znala na pravi nacin prici, nit sam znala da ce me kazna jednom stici... :-(..."
___________________________________________________________________
Možeš me i razbiti...
...neću prstom maknuti...
..da me vrijeđaš,da me psuješ...
neću se pomaknuti...
Možeš me i ubiti...
..leđa mi okrenuti..
...ne možeš me više ti
nikako povrijditi...
..i ja te ne mogu prestati voljeti...
___________________________________________________________________
Post je objavljen 05.09.2006. u 21:53 sati.