i tako, danas prvi dan škole, nije da volim školu, al-ala gula ja 8. razred, najstariji raz u školi, vauuuuuu! al bilo je katastrofa, prvo sam zakasnila desetak min, jer se ujutro nisam mogla dignit tako rano, drugo, kad sam došla i vidila ove dvi iz raz koje su mi ka ono najbolje prijateljice samo su rekle ej, a onda je došla jedna cekavica koju jedva znan i zagrlila me i poljubila ka ono ej di si, šta ima, od kad te nisam vidila..., mislim stvarno ono. onda kad smo trebali sist one dvi tamo zauzele misto (a i jedna i druga su me prošle godine pitale oću sidit s njima), a ja završila u pripizdini, al sve jedno nas je razrednica opet razmistila, hahaha, neka im! nadalje, kad nam je razrednica dala raspored skoro sam dobila infarkt kad sam pročitala da petkom imamo BLOK SAT MATEMAIKE!!!!!+ toga svaki dan imamo 6h! nakon dva sata razredne, imali smo zemljopis, il kako se sada zove geografija, pa me prozvala na kartu (zamislite, PRVI DAN!) da joj odredim zemljopisnu dužinu i širinu istanbula, fala bogu uspila sam jer je to jedino šta i znam iz zemljopisa, al prije toga nisam mogla nać istanbul, ja tražila tamo na islandu, šta ja znam šta mi je bilo, uvatila me trta, a koga ne bi, usrala sam se kad me prozvala, jebote ne da ne znam, nego nemam pojma šta smo radili prošle godine!!! i ništa, prva dobra stvar je šta nismo imali četvrti sat, jer nije bilo nastvnika, a onda sam malo ostala isprid škole, a je bilo tako dosadno (one dvi tamo pričale neku svoju priču) i vruće i ja otišla doma. kasnije sam se čula sa zrinkom ona mi je pričala kako joj je novi raz ludilo, kako ovo, kako ono, ja se skoro rasplakala, zašto ja nemam tako neke dobre prijatelje?! oni iz škole non stop mi se ulizuju kad sam s njima, a onda me ogovaraju iza leđa, svi se ponašaju prema meni ka da sam neka drolja, a ja jadna ni kriva ni dužna tamo gotovo da ni momka nikad nisam imala, cila ružna i debela, jedino imam velike sise, a neš ti nać ću vam ja milijun ženskih koje imaju velike sise, al su i lipe za razliku od mene! ovi iz ulice su ok, al s njima ne mogu ić van, ono u grad il tako negdi, a vjerojatno i njih nerviram, ko zna bi li se uopće družili sa mnom da ne izlaze u moju ulicu, ovi ostali (ono iz drugih škola i tako) su u redu, al kad me zovu, meni uvik crnjak bit s njima, osjećam se ka da sam im se uvalila...ah eto sad mi je bar malo lakše kad sam sve ovo ispisala, inače ovih dana se nije desilo ništa novo i dalje sam navečer bila u ulici, priko dana ko zrinke, vamo i tamo. obitelj...sa bratom se no stop svađam, ne mogu ga podnit, tako me živcira, samo me sramoti, al nemam se živaca više tuć s njim...i ah ljubav, još bi ka ono samo to tribala prokomentirat, al mi se ne da jer me bole ruke od pustog pisanja pa će te o tome valjda, nešto saznat drugi put! eto ajte bok, pozzz
Post je objavljen 04.09.2006. u 16:51 sati.