Marketing
ANĐELIMA SU PALE MASKE S LICA...
Nikad nisam ni voljela tebe,
Voljela sam osobu koju si glumio,
Prevario si i samog sebe,
A nas si jednostavno ubio.
Nakon svega si mi stranac,
Nisi ni sjena onog starog lika,
Bio si samo dobar glumac,
Ili ja dobra publika.
Anđelima su pale maske s lica,
Razbile sve iluzije u lažni sjaj,
Sada vidim da si ubojica,
Ubio si u meni svaki osjećaj.
Više me ništa ne vrijeđa,
Ništa me ne može zaboljeti,
Previše se noževa zabilo u moja leđa,
Mislim da više ne znam voljeti...
Neznam kako da se borim,
Šta se u ovakvim situacijama radi,
Kada sam nekog svim srcem voljela
A sada mi se odjednom toliko gadi..!
Tvoja predstava je na završnici,
Evo i ja pjesmu privodim kraju.
Možda smo samo propali umjetnici,
Koji malo jedno o drugom znaju.
Umjesto da ti kažem zbogom nešto ću te zamoliti:
Više nikom nemoj reću „volim te“,
Ti neznaš što znači VOLJETI............
(pisma sa starog bloga od buby i kire...)
Ova subota mi je bija najgori i najbolji dan u životu... bija je to naš susret nakon 2 miseca... nakon prekida... znala san da će bit burno... znala san da će past grube riči, svađe, i suze... jedino nisam znala da će bit smijeha... da... nemogu virovat... nakon šta si proša porid mene bez pozdrava,još sam stajala uzdignute glave... i nakon šta san došla do tebe a ti si reka da me niko nije zva... već je bilo začuđujuće kako se dobro držin... a onda,kad si mi pozva naj priju i priča s njom... neznan zašto san pomislila da bi nešto opet moglo bit... kad ste završili došla je i sve mi ispričala... sve šta si reka o meni, sva sranja i loše stvari... cilu tvoju verziju u kojoj si ti ka i uvik ispa nevinašce a ja glupača i opsjednuta tobom, sve samo zato jer san te volila... i gotovo, suze mi krenile niz lice... ja plačen, oči crvene, moje cure me tješe, čak i tvoji prijatelji očima pokazuju da nisi vridan toga.... i tada te pogledan... a ti... ti se SMIJEŠ... da, SMIJEŠ se....... i to je bilo to... nakon tolko vrimena san svatila koga san ja voljela... kome san srce na dlanu dala... tebi, koji ne zaslužuješ ni jednu suzu prolivenu zbog tebe... tebi koji si jedan obični bezosjećajni kreten... nisan mogla virovat kako se tolika ljubav prema tebi u samo jednom satu pretvorila u gađenje... da, upravo tako...i zbog toga san sada neizmjerno sritna... jer mislila san da te nikad neću pribolit... a to se dogodilo u jednoj večeri... kad sam shvatila da sam bila samo tvoja živa lutka, igračka, jer ti si još jedno veliko dite koje nezna ni šta je simpatija a kamoli ljubav, jednostavno se dogodilo...u meni je nestao svaki osjećaj prema tebi... možda sam kasno shvatila, al bolje ikad nego nikad... ovo mi je škola.. „i drugi puta ću pametnije“
...neželin te više vidit, ne želin ništa s tobom... isto ka šta i ti želiš da ja pustin tebe...želin samo da me ostaviš na miru... i ne samo prividno, nego me potpuno izbaci iz svog života... jer znan da još pričaš sranja o meni... da me spominješ u svakoj svojoj priči, svim zajedničkim prijateljima... čula sam sve šta si govorija o meni, a mislio si da ja to neću znat...al svi znaju šta govoriš i svi se ljute na tebe... ja san spremna za napad, izbacit ću te it igre, tako je, odloži svoje igračke, mnoge si naljutio... i zato ću se boriti, dat ću sve od sebe, srušit ću te, pobjedit ću te, tako je, ja ostajem zadnja stajati, a to gledaj prašinu iza mene....
Post je objavljen 04.09.2006. u 14:13 sati.