...»Kaj god»-odgovorila je Josipa. Samo smo zavrtili glavom, tipično za nju. Onako, usput nam je rekla da ima malu villu. Svi smo to očekivali kao veću kuću, a kad ono ne da je veća kuća, nego prava pravcata villa. Bili smo oduševljeni! A uz to svatko je dobio svoju sobu. Cool, moja soba je imala balkon i pogled na perivoj. Ivanina, Denisova i Josipina soba bile su kao moja, a Teina, Anina i Inesina gledale su prema planini gdje smo trebali skijati. Bilo je već jako kasno pa smo se na brzinu raspakirali i otišli na spavanje. Mislili smo da nećemo moći zaspati od uzbuđenja, no umor je učinio svoje i uskoro smo svi spavali kao «zaklani». Napokon jutro. Otvorila sam oči, brzo se obukla, sredila i otrčala dolje u blagavaonicu. Dolje je sjedila neka žena koja je upravo napravila doručak i počela mi brbljati nešto na češkom. Mada je nisam ništa razumjela samo sam kimala glavom. «O ti si već budna»- začula sam Josipin glas iza sebe. Na svu sreću i ona je bila budna. Uskoro su svi polako počeli silaziti. Na brzinu smo doručkovali i bili spremni za snijeg. Ali samo malo. «4, 5, 6......pa netko fali»- rekla je Ana. «Nema Tee»- vrisnula je Ines ljutito. Otrčala sam u njezinu sobu i stala je buditi. «Mama neću ići u školu»- promrmljala je. «Ma dat ću ja tebi mamu, diži dupe dok te nisam zalila hladnom vodom» To je na nju djelovalo poput munje. Na brzinu se sredila i spustila. Sada smo svi bili spremni. Gore na stazama bilo je prelijepo. Jedva sam nekako navukla te skije na noge. No sada je trebalo držat ravnotežu i ostati na nogama. Za Josipu i Denisa to nije bio nikakav problem.Josipa ovdje dolazi od malena, a Denis se već četiri godine bavio skijanjem. No, na svu sreću Josipin tata mislio je i na nas ostale i platio nam privatnog instruktora. «O ne»- jaukala je Ines. «Došla sam se odmoriti od škole, a sada opet moram učiti, a tko zna kakav je taj instruktor, sigurno neki starkelja»- izjavila je. No, na sreću bila je u krivu. Instruktor na nam nije bio nitko drugi nego Toni. A najbolje od svega bilo je to što je govorio hrvatski. Tea, Ines, Ivana, Ana su bile presretne, a ja sam se jednostavno topila. Gotovo cijeli dan uživali smo na zraku i pokušavali, ako ništa drugo održati se na nogama.. Predvečer smo se vratili u villu. Okupili smo se oko kamina i kratili vrijeme prije večere. Ivana je Marku prepričavala kako je provela dan i slala mu puno pusa na mobitel. Nakon što je prekinula bila je pomalo nervozna. Rekla je da Marko nije baš previše oduševljen što imamo mladog zgodnog instruktora. «Ma sredit će se to»- uvjeravala sam ju. Ines je sjedila u fotelji i čekala Ljubin poziv. I Ana je imala mobitel u rukama, mrzovoljno je nekome odgovarala na poruke. Sjela sam do nje i pitala je u čemu je problem. «Ma radi se o Tomici, već sam mu rekla, da ne mogu biti s njim, a ti znaš i zašto»- rekla je. Da znala sam zašto, zbog dečka koji se po mome mišljenju ne zna ponašati. Ali nisam ga htjela vrijeđati jer znam da ga voli, i razumjela sam to. Meni niti on, niti Ivanin Marko , a ni Inesin Ljubo nisu niti najmanje važni i baš me briga za njih. Meni su važne samo Ana, Ivana, i Ines. Iz razmišljanja me prekinula Tea koja je glasno komentirala: «Pa to je nevjerojatno, Denis već treći put razgovara na mobitel po skrivećki» =) Pozdrav od Petrich::: Post je objavljen 04.09.2006. u 08:09 sati.