Marketing
prvi put...
Upoznali su se na prvoj godini fakulteta. Nije to bio susret iz priča ili filmova, tipa sudarili-se-na-hodniku-pogledali-u-oči-i-odmah-znali-da-su-suđeni-jedno-drugom…ne, nije bilo tako. Zapravo se nisu ni primijetili međusobno do kave nakon jednog dosadnog predavanja. Bok, bok, ja sam A. – Drago mi je, ja sam M. i razgovor je krenuo… Smijali se, pričali, ogovarali neke dosadne kolege i još dosadnije profesore… bio je malo povučeniji, bar u odnosu na njegovog frenda koji je šale samo tako sipao iz rukava, ali jako simpatičan. Nakon toga su se sve češće nalazili na kavama njih četvoro – A., M., njena frendica i njegov frend. Što ga je više upoznavala to joj se više sviđao. Krenuli su i planovi za neke izlete, zajedničke pijanke nakon položenih ispita, izlasci subotama… nekad je mogla reći za sigurno da mu se sviđa, a ponekad je izgledalo da su samo frendovi. Izluđivalo ju je to! Jedne su subote ona i frendica otišle u klub sa još par cura. Nije mogla izdržati i poslala mu je SMS. Bio je sa svojim frendovima, ali je rekao da će za 20 minuta doći. I došao je. Sav u crnom, s tim čuperkom koji je padao preko čela i osmjehom na licu.. Bio je jako smiješan kad bi malo popio. Plesali su, pjevali, popili piće. Počelo ju je ljutiti što se toliko vrtio oko jedne cure iz društva. Izišla je na zrak da se malo ohladi. Nadala se da će možda izaći za njom, ali nije. Znala je da je glupo da se zbog toga ljuti, ali nije mogla kontrolirati svoje osjećaje. Kad se malo smirila, vratila se unutra. Odahnula je kad je vidjela da su cure otišle, a M. plesao s njenom frendicom. Popila je piće pa su se pokupili iz kluba. Sjeli su svi na klupicu u njegovom paviljonu i zezali se još neko vrijeme. Onda su njegovi frendovi otišli u svoje sobe i ostali su njih dvoje i frendica. Pred jutro su nju otpratili kući i još se malo prošetali. Pričali su o bezveznim stvarima, valjao je neke fore i nasmijavao ju, ali nije ju ni pokušao poljubiti. Mogla je ona njega, ali…nije htjela tako. On je muško, on je nju trebao poljubiti! Počelo je svitati i izgubila je svaku nadu da će se nešto desiti. Pitao ju je dal joj treba prijevoz kući. Rekla je da ne treba, već su dnevni tramvaji počeli voziti, ali nije prihvaćao odgovor. On ju vozi kući i gotovo! Bilo joj je drago što se bar malo brine za nju. Onda se sjetila da on nema auto. Rekao joj je da ga je posudio od cimera kojem nije trebao auto taj vikend jer je s curom otišao u Rijeku, ali da moraju do njegove sobe po ključeve. Krenuli su prema paviljonu broj 7. Bila je već par puta kod njega, kad je došla po neke skripte koje su joj trebale i par DVD-a koje joj je bio spržio. Pričao joj je nešto o cimeru i prebacio ruku preko ramena te su se tako popeli do njegove sobe. Pričekala ga je tu dok je otišao do WC-a, a onda joj je na kompjutoru pokazao neke nove filmove koje je nabavio da si odabere što će joj spržiti. Sjedila je na stolici, a on se nagnuo iznad nje tako da je osjećala njegov dah na vratu. Jedan okret glave i mogla ga je poljubiti. Ali nije… sjedila je mirno i jedva se kontrolirala da ga ne zaskoči. Odjednom se maknuo od nje i otišao do vrata sobe. Škljocaj brave. Nasmijala se. Taj nikad ne zaključava vrata ako je netko s njim u sobi. Sad je znala na čemu je. Okrenula se i vidjela da je na krevetu i gleda ju tim crnim očima koje su je proganjale u snovima. Ustao je i došao do nje. Upalio je muziku na kompjutoru pa ju primio za ruku i uhvatio oko struka te okrenuo na onom malom prostoru između dva kreveta. Stavila mu je glavu na prsa i plesali su tako dok je Balaševićev glas ispunjavao tu malu sobicu. Upijala je njegov miris i brojala otkucaje srca, a kad je pjesma završila poljubio ju je tako nježno i slatko da nije htjela da ikada prestane. I nije prestao. Bar ne tog jutra. Najljepšu nedjelju u životu provela je s njim u toj maloj studentskoj sobici…
pozdrav
Post je objavljen 03.09.2006. u 14:17 sati.