ovu avanturu pamtim, iako je skroz izmišljena. toto i alan su se znali od prije, ustvari od pred malo i naišli su na mene dok sam se spuštao u grad. bilo je jutro, bio sam dobro raspoložen i upoznavanje je došlo prirodno, nije mi se žurilo jer ulozi koju sam igrao se nikad nije žurilo jer nikad nije imala određen cilj osim da ih neprestano mijenja. toto je igrao ulogu zanesenjaka prirode i magije, dok je alan trebao bit neopterećeni kršan momak.
lagano smo krenuli prema gradu i kroz razgovor se pokušali upoznat, s alanom sam brzo uspostavio komunikaciju dok je toto, iako je izgledao kao da ima puno toga za reć, jednostavno šutio. takvu je ulogu igrao, on je jednostavno mislio da ga mi nebi shvatili. možda i nebi. toto se za razliku od nas nije veselio gradu i gradskoj užurbanosti.
polako smo stigli pred vrata grada, nakon kratkog čavrljanja sa stražum, ušli smo. imali smo nešto love kod sebe, pa smo odlučili posjetiti gradski sajam koji se održavao. prošetali smo malo, kupili neke stinice, i sve bi prošlo nezapamćeno da nismo upoznali mirandu. miranda je bila neobično zgodna žena, bila je lopov, ali na neki dostojanstven i zavodljiv način. htjela je da podijelimo novce iz izgubljenog novčanika, ali umjesto toga, dogovorili smo se da se nađemo u kući plemića. ja i ona, kasnije.
otišli smo do birtije, alanu i totou nisam govorio za satanak s mirandom, to je ipak moja stvar, a i neznamo se predugo.
čim smo ušli znao sam da u toj birtiji nešto nevalja, sve je počelo i završilo nekako čudno. čim smo ušli, nismo još ni cugu naručili, uzentala su nas dva tipa za stolom. htjeli su da kockamo s njima. pristali smo i uz par trikova smo izvukli neku siću, malo je falilo da nas ne skuže. kad smo skužili da smo sumnjivi, odustali smo od daljnje igre. sjeli smo za susjedni prazni stol i odlučili se malo počastit sa zarađenm lovom. uzeli smo stvarno dosta hrane, a i cuge nije falilo. uživali smo u klopi. kad smo sve pojeli, odlučili smo se premjestit sa cugom na šank. opet glupost, čim smo došli za šank, dva ogromna, al stvarno ogromna tipa su nas čudno gledala, popili smo cugu i otišli malo prošetat gradom. sajam je bio zbog 30 godina osnutka grada, tako da je bilo brdo događanja po gradu. ja sam malo prošetao po ulićicama di su lokalni umjetnici držali male galerije na otovrenom, dok su se alan i toto zainteresirali za mečeve u centru. tu smo se i razdvojili. upravo sam ušao u razgovor s jednim slikarom o novim smjerovima i stilovima kad sam ugledao mirandu. diskretno me zazvala. na brzinu sam prekinuo razgovor sa slikarom i otišao do mirande da vidim što hoće.
[šen32.2]
Post je objavljen 04.09.2006. u 20:00 sati.