Marketing
Susret i par razgovora
Tamo, nasred sovinjaka stajali su moji roditelji. Frank i Alice Longbottom. Prepoznala sam njihova lica sa slika,i iako su bila bitno bljeđa, izgledala su presretno. Nisam si mogla pomoći, počela sam plakati od sreće.
Ja: Ali … što, kako???
Mama mi je samo prišla i zagrlila me. I ona je plakala.
Mama: Norah, kćeri moja…
Uskoro me pustila i tata me zagrlio.
Isabell je prošaptala Lani:»Mislim da je bolje da mi sad idemo.» Lana se složila i one su potiho, da ja nisam ni primijetila napustile sovinjak.
Ja: Ali, ali…kako?? Ricky i Marlena (posvojitelji) su mi rekli…i Neville mi je rekao…i baka…
Tata: Tvoja baka, baš ona, nas je posjetila u bolnici, i pokazivala nam tvoje slike, i pričala nam o tebi i najednom…
Mama: …svega smo se sjećali. Čak i mučenja. Svega. Tvoje prve suze dok si se rodila i pisama koja su nam Ricky i Marlena slali s tvojim slikama…svega.
Od šoka sam stajala na mjestu, kao da su mi se noge posjekle. U sovinjak je ušao Neville.
Neville: Mama!!!!!!! Tata!!!!!!
Dok su se oni grlili, nisam mogla ne ispustiti još par suza.
Tata: Djeco, samo smo vam se morali javiti. I vidjeti vas, ali s ne smijemo zadržati u Hogwartsu. Ministarstvo će nas primiti natrag u aurorski ured, ali ćemo morati proći neke testove da dokažemo da su naše sposobnosti savršene, kakve su i bile. Naravno, zimske praznike ćemo provesti zajedno, u našoj kući u kraj Londona.
«Sva sreća da nisam poslala pismo», pomislila sam»morat ću malo izmijeniti sadržaj».
Mama: S nama će praznike provesti i Marco Riddle. Poznajete ga?
Neville: Zašto???!!!
Samo sam začuđeno gledala mamu.
Tata: Riddle mora biti u bezjačkome svijetu, Ministarstvo smatra da je najsigurniji s nama, a to će najbolje odgovarati i Redu.
Znala sam što je red. Baka mi je to sve ispričala. Nakon još malo razgovora, roditelji su se oprostili s nama i otišli u Dumbledorov ured.
Polako smo se vratili (Neville i ja) u društvenu. Tamo su me čekale Isabell, Lana i Ruth s milijun pitanja. Sve sam im ispričala.
Ruth: Marco?
Ja: Da.
Isabell: Ja se ne bih s tobom mjenjala, nije da me strah, ali znaš da se priča da on ima nekakve veze s onim napadima na učenike…
Lana: Ma daj…kako bi on to izveo? Pa znaš da smo bile u knjižnici kad je i on bio tamo i tad nam je Ruth javila za onaj prvi napad.
Isabell: Pa nisam rekla da ih je on izveo!
Dok su njih dvije nastavljale prepirku, obratila sam se Ruth.
Ja: Što ti misliš?
Ruth mi je polako odgovorila, s nekako zanesenim pogledom.
Ona: Ne znam, ali ne mogu reći da mi se to sviđa.
Seamusu sam također ispričala cijelu stvar. Bio je sretan zbog mojih roditelja, ali…
Seamus: Nema šanse!!! Nagovorit ćemo tvoja da dođeš po mene, ako ti ne budu dali pobjeći ćemo, nećeš biti s njim 2 tjedna za vrijeme zimskih praznika!!!!!!!
Kao što je bilo za očekivati nije bio oduševljen idejom. Nakon što sam ga umirila, palo je par cmok-cmok (tako mozete umiriti svakog decka-he he ) pa sam otišla u krevet. Još sam dugo razmišljala kako će izgledati zimski praznici…
To be continued…
Post je objavljen 02.09.2006. u 12:48 sati.