Marketing
Open up your heart, what do you feel...
Nakon malo dužeg vremena,dužna sam napisati post...Pa napokon...Hvata me neka alergija,kišem od 0-24,sva sam neka natečena,imala sam virus na kompu,...Hm...Bivšem sam rekla sve što osjećam prema njemu...Da to sam napravila,jer sam se tek ovaj tjedan probudila iz sna hladnoće i shvatila koliko mi je stalo do njega i koliko ga volim...A on mi je otežavao sve više i više kada sam mislila da s njim ne želim više nikada bit..Slao mi je poruke kao da smo zajedno,a onda se dogodilo to...Jedna poruka me tako rasplakala,od sreće naravno:)...I dala mi još nade da će s nama nešto opet biti,a onda sam puknula po šavovima i rekla mu sve što osjećam...Nisam više mogla šutit...Pa šta,možda netko misli da sam luda,ali zašto bi šutila ako mi je jako stalo do njega...Mislim da je i on malo ostao zatečen mojom izjavom i rekao je da će o svemu dobro razmisliti...A s druge strane...dok razmišljam opet mislim da nebi bilo smisla opet biti zajedno,jer opet će se dogodit ista stvar nakon nekog vremena!Sada mi je lakše kad sve zna,jer tek sam sada nakon 3tj od prekida svjesna da je s nama gotovo,da možda sada ljubi drugu(ne) i da možemo opet bit zajedno jedino ako budemo iskreni jedno prema drugom...Joj evo nemam više inspiracije za pisanje ljubavnih postova,pomalo ovaj blog gubi smisao jer se ljubav ugasila,ali sredit ću ja to...Bit će on onaj stari nakon nekog vremena!Od ponedjeljka sve po starom,neki na posao,neki u škole,neki na fax...Brzo je sve prošlo,pogotovo ako ste dane provodili kao ja:uživali po kafićima,zabavljali se kao da je svaki dan subota,plesali do jutra,bili u dobrom društvu...Evo tako i danas idem na neki party,nadam se da će mi bit ok...Ma samo je bitno dobro društvo,a ostalo nije važno jer ako su ljudi oko tebe dobro raspoloženi za zezanciju,zabavu onda ništa drugo nije važno...Tako sam ja uz dobre ljude njega lakše prebolila(ili bar mislim)...Zapravo taj dan kada smo prekinuli ja sam odmah išla na kavu s frendicama,ako da ništa bilo nije,ali onda sam u jednom trenu iznenada zaplakala,zapravo tu sam cijelu večer plakala...A drugi dan sve po starom plakat više nisam ni mogla,stalno sam bila sa društvom,tu i tamo sam njega spomenula i to je to...Tako da mi on ne fali kad sam u društvu,nego kada sam sama u sobi,slušam muziku...Sjetim se njega,tj.nas i shvatim što se dogodilo,ali i to me brzo prođe,,,Ja ovaj post smatram stvarno jadnim,potrudit ću se da sljedeću bude bolji!!
Post je objavljen 02.09.2006. u 10:29 sati.