Još su tu
mali slatki vilenjaci
što kraj vatre borave
i zapisuju dah vremena
koje slaže stihove.
Još su tu
mada vatre prolaze
i sve manje ostaje
one prave topline.
A i priče nisu baš
tako sočne, iskrene.
Danas nitko ne priča,
nitko ne voli.
Svi pate, lome se
kao val na obali.
Ne znaju
da i val vraća se
natrag u more.
Ne znaju
da čovjek mora
da se podigne.
Još su tu
mali slatki vilenjaci
što kraj vatre borave
i smiju se i piju
dok pišem stihove.
Još su tu
nekad glasnu zaviknu
i onda napišem
neku pjesmu poštenu.
Valjda neće otići
u šume preostale.
Jer ako i oni odlaze
nitko mi ne ostaje.
Post je objavljen 02.09.2006. u 00:18 sati.