Pa evo nakon svih sranja koja mi se događaju dan za danom, još mi je i zdravlje u kurcu. Uglavnom, danas navečer mi je užasno pozlilo, najviše me želudac jebo, obišli su me neki žmarci po tijelu i uši su mi se začepile. Naravno nisam nikom ništa rekla, pogotovo ne starcima jer sam znala uzrok. Več treči dan nisam ništa stavila u usta osim vodu. mama me stalno tjera da jedem al se uvijek nekak izvučem, i da sad ovo starci saznaju, sam bi mi stalno kvocali o životu i zdravlju, pa mi zaista nije bilo do toga, tankih sam živaca i ne znam kolko bih toga istrpjela.I nemojte si sad odmah zabrijat da sam jedna od onih koje cijeli dan vise ispred špigla i stoje na vagi, živo mi se jebe kolko težim, i zaista nikad ne pazim šta jedem. Jednostavno zadnjih dva tjedna mi se tolko tog događa da sam na rubu živaca, i jednostavno nisam gladna, da sam gladna, najela bih se i bok. Al jednostavno ne mogu jest jer mi se ne jede... Al dobro nije mi prvi put, inače kad me tak zaboli želudac, to mi je obično znak (kao neko upozorenje) da sam zaboravila jest, pa od tad pazim da jedem svaki dan, i sve se onda vrati u normalu. Kad si u tom razdoblju života kad ti se događaju samo sranja, onda ti nije stalo ni do čeg a kamoli još do jela. Al danas me fakat zabolilo, baš me nekak probolo, pa sam išla stat na vagu da vidim kolko sam ovaj put izgubila, sa 59 kila sam spala na bijednih, ravnih 50!!! I kad su mi se te brojke pokazale, zamračilo mi se, panika me uhvatila, odmah sam se uhvatila frižidera i počela jest, svakih pet minuta sam išla jest. Još nikad nisam izgubila baš tolko, uvijek je bilo 3-4 kile, al 9??????? To je fakat malo previše, ne želim izgledati jedna od onih anoreksičarki, želim izgledat normalno, kak sam izgledala kad sam imala 60!!!! Sad ču se morat na silu natrpavat, a to najviše mrzim, i nedajBože da mi starci saznaju, razapeli bi me... Ma brzo ču ja to, kupim si tonu čokolade i eto me natrag, sam ne smijem opet zaboravit. A jebemu, ko da nemam dosta briga, a još moram mislit i na to... Fakat se osječam glupo, kak sam si mogla dopustit još i to sranje...
Zdravlje je največe bogatstvo, iako se sad baš ne osječam pre bogato... Kad me jebe sav taj pritisak, i srednja i sve to u meni kaj samo što nije eksplodiralo,nemam se kom povjerit, jedino što me još drži je ovaj blog i druge sitne stvari. Tako sam slaba, ne znam se drugčije nosit s problemima nego na ovaj način, izgubim tek za hranom i životom. Tako se kukavice ponašaju, uvijek sam osuđivala takve ljude koje se ne znaju nosit s pritiskom pa štete sebi, a sad mi najteže pada što i ja spadam među takve ljude, postala sam žrtva svojih vlastitih uvjerenja...
Post je objavljen 01.09.2006. u 23:10 sati.