Evo mene opet... Rekla mi je jedna INESka da imam depresivne postove, pa danas neću pisati o ljubavi, već o ljudskoj PODLOSTI!!! Da, dobro ste pročitali. Pisat ću po tome kako su ljudi primitvini i bezobrazni!
Ima jedna djevojka, s nojm je sve super ka razgovarate u >četiri oka<, ali kad je društvo malo veće, ili kad vi sami niste prisutni... mislim da znate nastavak priče...
Kaj se tiče samostalnog rada, ona je totalno nesposobna sama smisliti koji sastavak ili nekaj takvoga... dobri ste joj samo onda kad nekaj od vas treba...
Znam da nije u redu da joj i dalje pomažem, ali ja sam jednostavno takva... Nemogu si zamisliti da joj nebi pomogla učiti ili nekaj takvog dok znam da joj pomoć treba.
I kaj je još najgore od svega toga, kad vama nekaj treba, ona nikad nema vremena, zaokupljena je gledanjem tv-a ili ničim...
Osim toga postoje u životu trenuci kad vas treba netko, nazvat ću to tako >prikrivati< ili da bude jasnije evo primjera: ta cura je otišla s jednim »dečkom» se voziti, a mami je rekla da ide do ceste. Drugi dan me njezina mama pitala di je bila( kad je skužila da je nije bilo kod ceste), a ja sam ju naravno pokrivala i lagala za nju! Isti taj dan ona se toliko bezobrazno ponašala prema meni da sam čak u jednom trenutku požalila što sam uoće napravila to kaj jesam...
Evo... toliko o životu.... o podlosti, o dvoličnost..... danas o ljubavi ništ, no i o tome bu....
p.s. ineska, vidiš da nisam bolesna....
Nikad nećeš znati koliko sam te
voljela jer nitko ne pita zaraslu
ranu da li je ikad bolijela...
Nekome...
Post je objavljen 01.09.2006. u 21:04 sati.