Djordje Balašević
(Okrugli trag na mestu šatre, 2002)
Lunjo (tekst 2)
Lunjo, moj stari kofer zalud ko koker grebe na vrata
Dve ti se zvezde u oku gnezde, dremež te hvata
I toplo je tu ispod ovog krova na bezbednom tlu u tvrđavi snova
Pa, sretna ti Nova...
Lunjo, zlobnici graknu, al' da te taknu, ne smeju nikad
Jer duplikati prvi će znati ko je unikat
Kad nasrne svet ti obraz okreni, Bog dotakne cvet što nikne u seni
Sretna Nova i meni...
Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton
Moj si mali čarobnjak koji donosi spas
A svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas
O, Lunjo, ko god me traži ti ladno slaži kako sam mrtav
I budi zlatna pa navi sat na sredu, četvrtak
A napolju stud, gospodari zima i veje ko lud, al' ovde sve štima
Od kad tebe imam...
Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton
Moj si mali čarobnjak koji donosi spas
A svi ti pajaci na pokretnoj traci nek žure bez nas
Ti uvek znaš najbolji način, s tobom lako branim naš tron
Ti si ta nit, taj retki začin koji daje poseban ton
Ti uvek znaš magične reči, ti ćutiš puno tiše od svih
Ti imaš smeh koji me leči, ti i od psovke načiniš stih
Moja Lunjo....