Pregled posta

Sveopći preserans (dio šesti)

Ptićice i patkice

A tamo za neki dvajst godin, na pitomin obronciman oneg lipeg Sljemena zagrebaćki će gradonaćelnik uživavat zasluženi penzijun. Iz šporkega grada kojega je tako puuuno zadužija, presel´t će u ćistu prirodu međ´ cviće i goluždrave tiće, gledavat će tićice i patkice i brojit in jaja. Jer je oto svojin trudon i znojon i politićkon pozicijon zaslužija.
A unda za još neki dvajst godin, iz šporkega Sljemena kojega će isto tako puuno zadužit, zagrebaćki će gradonaćelnik presel´t na vr´Midvedgrada u ćistu prirodu međ´ cviće i goluždrave tiće, gledavat će tićice i patkice (koje su do tada na Sljeme od zagađenja već pocrkale ka i prije u grad, a to nema nikakve veze s otin ča je zagrebaćki gradonaćelnik tamo doselija) i brojit in jaja. Jer je oto svojin trudon i znojon i politićkon pozicijon zaslužija.
A unda će za slidećih dvajst godin (kad i na Midvedgradu od šporkeg zagađenja pocrkaju sve konpletno tićice, šta i jopet neće jemat nikake veze s otin ča je zagrebaćki gradonaćelnik tamo doselija) zagrebaćki će gradonaćelnik presel´t na ljupki i visoko pozicijonirani Mars, u ćistu prirodu međ´ cviće i goluždrave tiće, gledavat će svemirske tićice i svemirske patkice i brojit in jaja. Jer je i oto svojin trudon i znojon i politićkon pozicijon zaslužija.
A šta će bit za slidećih dvajst godina, to je između Milana i Boga. Ovisi ča mu ovaj namini (Milan Bogu). Bitno da jema tićica i patkica.

Pohlepa

Ajiiiii ćuda velikoga! Došlo po maloga a maloga sakr´lo ki stidnu mladu, auuuuu pa unda traži vamo-traži tamo, nema ga tute-nema ga unde, sakrilo ga i gotovo! Nudilo in ćoravu, nudilo in cotavu umalo podvalilo i zeru ludavu – ma ovi neće pa neće, oće maloga i gotovo! A malega niđe bogareti, pripalo se dite nepoznateg svita i ka da je u zemju propa. A nije dite krivo ča ga vuku čas vamo-čas tamo, pa ga neće ovi-pa ga neće ni oni. Pa ga neće sve niki svicki judi ča nudu jen-dva-tri-četr, siću neku. Zato ča ga neće zato i nudu.
A menađeru ono jen-dva-tri-četr malo. Tako je, bravo menađer - vaik tražit kruva povr´pogaće! Ka ga oni neće ča bi ga i ti tija! Malog neš´ prodavat, s paraman se neš´ morat zajebavat i ko ih sve jebe. Ma ča bi oni svi tili – platit a menađeru ne dat, ma ko je to vidija!
Nego aj ti mali slomi nogu – paš´ vidit kako će u menađera proradit duša, paš´ ti vidit kako će ćovik udma zaplakat.

Pravaši

A ni Tice umiru pivajući ni Kazablanka ni Ošlo s vitron ni Santa Barbara, ma ništa - ništa nije ni do kolina našiman HSP Antu Magisterijusu i Rožiću Brzon Jeziku! Koja je oto jubavna prića, koja je to grande amore, koja je oto strast i mast - ma oto ovi svit još nije vidija! Ko se tuće taj se voli. Evo i´ sad na. Grlu se, jubu se, volu se, i oto javno da ih svit gleda i - ništa i´nije stid! Ma zamisli!
Tako i triba, ma čega se jemaju sramit! Koja je to ´rabrost! Koja su to muda! To je pravi pravaš, to je ljudina, to je vućina! Ma neka cila Rvacka gleda ča je ´rabrost, ča je ćovik u crnom - neka crču od zavisti! Neka cili svit gleda ča su oto – topla braća!

Pazi oštra krava

A u Ostriju muku muće s raspuštenin kravaman. Tamo na visokin pašnjaciman, zamisli ti to, ote njijove krave - slobodno pasu! I kad pošćeni i od rada umorni gracki Ostrijanac ča sa kravon nikaka posla nima, na oti pašnjak dođe travu gledat i na gujicu sjedat, ota mu krava mira neda. Poćne mukat, niki vrag tražit, repon mavat, u njega blejit, uhon mrdat, božemin prosti - jezikon se oblizivat! I jadni Ostrijanac ni pet ni šes, od straja se u trk daje – od ote divje kravje zviri glavon brez obzira biži - da živu glavu bidan izvuće!
I šta će jadni Ostrijanci, vidu oni spasa jin nima, triba judiman lipo objasnit

-kad kravu sritneš, ne smiš u nju ravno gledat neg´onako ki sa strane,
-ne smiš zviri leđa okrićat jer će una udma na te skoćit
-ne smiš od zviri trćat glavon brez obzira, jerbo bi zvir mogla za tebon
-ne smiš zviri repa dirat
-jezika jon beljit
-tetrapaka jon pokazivat
-a najboje jon se uopće ne približavat i samo unda možebitno se moreš spasit.

Tako su ote krave divje.

Granični spor

Sve se mislin ča bi bilo dobro nabavit par otih opasni-divji-zvirski-krvoloćni´ krava i vezat ih na granicu sa Slovenijon. Ne bi Kekec više nikad vamon nosa privirija, nema šansi. On vamo nogon, njemun krava – MUUU!!! A un proser.
Manje od straja više od smija.

Post je objavljen 31.08.2006. u 22:38 sati.