Marketing
Neki dan nisam bia naspavan, a još i lagano mamuran, i dezorijentiran i zbunjen, kako već tako bude. Onako, udovi budu totalno opušteni, i onda se baš klatarim okolo (čini mi se da je ovo prvi put da sam upotrebia ovu riječ, ali paše taman), a percepcija mi pospana, svu onu buku višeg nivoa pusti da prođe kroz glavu, ništa ne ošteti, i legne negdi u pozadinu di onda lagano otpušta neku nejasnu auru onoga šta je vanka. Zato onda bolje vidim one velike stvari, šta se inače ne vide. Boja svjetla, neke odsjaje, koliko je hladnije u sjeni, smjerove zvukova, preklapanje krošnji različitoga lišća i dubina neba, primjećena kroz slojeve oblaka (i naravno, metalna čistoća te slike u zraku posli kiše), zatim, zvuk penjanja uza skale po praznome faksu, zvuk neonki i pretjerani šum kompjutera u zavodu.
Na pauzi sam iša do pekare, a na putu imam proć ispod željezničkog nadvožnjaka (Adžijina / Jukićeva). A nadvožnjaci su onako... koji izraz... ajme, sad ću možda ispast glup, ali mi se ne da tražit... suprotno od tektonskoga, je stereotonski? nešto šta ne podrazumjeva masivnu konstrukciju ploha, nego nešto sastavljeno od linijskih elemenata... uh, nebitno, šteta šta hrvatski nema jednu riječ za to... kako bilo, ne možete se sakrit od kiše ispod tih nadvožnjaka. Puštaju oni vodu, i dugo posli kiše, pa sam doša do tamo, i onako zbunjeno sta, pokuša namistit pametnu facu (makar nestabilnu malo) i procijenit kuda najbolje proć, a da me ne iskapa po glavi. Treba cijenit te male zadatke. Osta sam suh. Ajme antiklimaktičnog odlomka.
A eto, otiša sam sa posla u dva. Spavalo mi se, a posla nema već odavno. Trebat će se odlučit šta dalje. Ali to će će pričekat povratak iz Chicaga.
Danas sam u pauzi prošeta (zapravo sam mora otić doma, pustit u kuću majstore da mi uzmu mašinu za suđe na popravak), i putem nazad se provrtia po bližoj Trešnjevki. Naučia sam da Samoborski kolodvor ustvari i je stara zgrada kolodvora, a ne samo neka ružna montažna konstrukcija. Dalje, sitia sam se da ovde nisam spomenia jednu urednu beskućnikovu kućicu, kraj onih velikih ruševina izad zagrebovog stadiona, i da, isto tako, nisam spomenia da sam prolazeći tamo, koju sedmicu kasnije, vidia da je izgorila.
Ostalo ćemo vidit šta će bit.
Post je objavljen 31.08.2006. u 21:35 sati.