Marketing
nikako da napišem kratak post!!!
Razmišljam o prijašnjim postovima i ispada da stalno nešto kukam...Zar je stvarno tako? Ne bi ja...
Ali opet što ja mogu...Zato mi blog i pomaže.
Baka je izgleda malo bolje ali vidi se da je svaki dan sve slabija. Stalno spava, drijema i sama kaže da je nemoćna. A nikako joj ne moš pomoći. Prezirem taj osjećaj!!! Ona je zadnja osoba kojoj bi se ovo tribalo događati! Nikad nije ništa napravila u životu da bi joj se ovako vraćalo!
Danas sam išla u iznenadni shopping...Dobro, ne bi to baš tako nazvala ali aj...Kupila sam jednu majicu što me odma razveselilo! Lipa crvenkasta, dugih rukava, sa kapuljačom 
i što je najvažnije- rukavi sežu do prstiju a dugačka je taman toliko da pređe rub gaća što znači kad se stisne u pranju bit će perfetto!!! Pokazala bi vam sliku ali ne mrem je naći...
Nema je ni na njihovoj stranici ali ako oćete znati, kupljena je u Turbo sporta (sniženje ljudi moji!!!!
) Aj sad, svi brzo tamo pokupite što je ostalo! 
Pošto uvik pišem duge postove, a vidim da to nije nikome zanimljivo čitati jer je moj način pisanja stvarno ubitačan, evo još malo pa ću prekinuti...Samo da se sitim što sam još tila reći...
Aha! Zahvaljujući svojoj Zadranki imam novog dragog pjevača (neću reći najdražeg, jer svi znamo ko je to...
) a to je Jamie Cullum! 
Jednu od njegovih pisama morete naći i u boxu sa desne strane. On sam za nju kaže da mu je najdraža a ja mogu reći da ni meni nije loša...
Svejedno, sad idem ća...Ako previše kukam, molim vas recite mi, ako ne-super! Samo znajte da to ne radim namjerno...Jednostavno, nisam navikla da mi ovako bude. Da je baka ovako bolesna i da odjednom ne more ništa. Mislili smo naći neku ženu koja bi bila s njom preko dana dok mama radi i dok sam ja u školi, ali to bi bilo pretužno. I sama uvik govori kako je sritna što ima svoje dvi kćeri i unuke koje paze na nju stalno. Čak i kad je hitna bila predzadnji put, rekli su kako nisu nikad vidili tako uščuvanu baku! A stvarno, zamislite na što sve oni naiđu u svom poslu...
Bojim se...mama mi je to neki dan rekla a ja na to uopće nisam nikad ni pomislila...Kad baka jednom ode (a otići će, kao i svi mi, samo se ja nadam da će izdržati još dugo!!!) ostat ćemo mama i ja same u ovom stanu...Ona sa svojom plaćom koja je duplo manja od prosječne i ja sa svojim- ničim! Strah me jer nemam pojma di ću posli srednje. Nemam pojma oću li i di ću na faks. (naravno da ostajem ovde što znači da mi ostaje filozofski..i što još...? Uputite me...)Nemam pojma ako budem tražila posa posli srednje, di ću ga i kada ću ga naći!!! (Sa mojom školom se nije toliki problem zaposliti bez faksa, samo...triba posa i dobiti, ja mislim sve najgore o sebi pa kako da dobijem samopouzdanja onda! Ajoj...evo opet sam počela...Oprostite ljudi...Stvarno...
Ne želim da ovo postane još jedan u nizu blogova tipa život mi je užas, mrzim se, ubila bi se, niko me ne voli...bla bla bla...
Onda sad stvarno idem...nemam ništa pametno za reći...
Post je objavljen 31.08.2006. u 18:14 sati.