Slušam tišinu što ostala je iza tebe
kao zvjezdana prašina u bajkama,
i zahvalna na miru što je došao s njom
tiho ti govorim o sebi,
o očima koje te prate, paleći luči na
rubovima tvoje ceste, moleći te da se ne
osvrćeš jer zagrljajem ti stvaram štit.
Pričam ti o mirisu svoje puti no znam
da si ga upio porama i odnio sa sobom,
da se njime, k'o melemom mažeš kad rane zapeku.
I o kosi, divljoj, što je mazno pokušavaš
ukrotiti, a onda uranjaš prstima predavši se
dodiru svile i zlatu što ga sipaš po
obrazima svojim,
nijemo ti tijelom govorim, žarom što je
ostao tinjati od tvog dodira, u savršenoj
oblini što su je učinili prsti tvoji.
U nijemom obraćanju te ljubim jer znam
da će u tvojoj daljini jedino to odjeknuti.
Post je objavljen 31.08.2006. u 08:17 sati.