Evo konačno nekog sa par reči o ovim vremenskim prilikama.
Kažu mi da je pre desetak dana bio najtopliji dan ovog leta, valjda preko 35 stepeni. Jedva se sećam tog vikenda kog sam proveo uglavnom u hladovini stana jer mi je bilo mučno izlaziti van. A danas je u Beogradu bilo 14 stepeni (po nekima i 11), kiša pljušti skoro ceo dan.
Pa šta, kažem ja, a isto tako i gore linkovani bloger.
Ko o čemu, mi o vremenu, nikad nije idealno. Jebeš vreme, to je ionako sve u glavi, ali ovo drugo sranje oko mene nije tako prolazno i nebitno. Naravno, mislim na politiku, društvo, na taj ljudski svet okolo. Na opštu propast morala (šta to beše), na talibanštinu, na zaostalost, na tragično nesposobnu i besramnu vlast, na isto tako nesposobnu i besramnu ne-vlast. Dovoljno je čitati novinske vesti proteklih dana.
Ne vredi ispirati usta, sve što je imalo da se kaže, rečeno je puno puta. Na forumu B92, tema o emisiji "Peščanik", jedan od forumaša je rekao nešto u stilu "ok složili smo se da je loše, ne vredi to ponavljati u nedogled, treba uraditi nešto". To mi se svidelo.
Uraditi nešto - ali šta!?
U doba Miloševića, zatekoh se jednom prilikom na autobuskoj stanici gore na Mostarskoj petlji baš kada se On vraćao sa jednog od svojih retkih putovanja. Nekoliko trenutaka sam razmišljao o tome da se odgore, sa petlje, bacim pred kolonu u kojoj je njegov automobil - kao, možda bih makar malo skrenuo tok istorije. Očigledno, sačuvao sam svoj životić krti.
Sada je još gore (videti dole disclaimer). Glupost i zlo su se raširili svuda, svuda, svuda.
Gde smo mi i kuda idemo - odgovor je jasan, nema potrebe da se lupa glava.
Zavlačim glavu u pesak i uživam u kiši.
----------
post scriptum & disclaimer
Da ne bude zabune, nije me regrutovala Al Aqsa ili nešto slično, već htedoh reći kako je ranije, kada je bilo teže, rešenje izgledalo lakše jer je zmija (prividno) imala samo jednu glavu.
Post je objavljen 30.08.2006. u 23:50 sati.