Prekjučer sam pospremala ormar.Užas jedan.Tu je bilo svega...a kad se još sjedim da mi preostaje polica iznad stola.Mda...ja sam vam malo neuredna osoba.Dobro,ne malo.Lijena sam i nikad mi se neda pospremat,a kad dođe taj "kobni" dan kad ne mogu više uopće naći majicu koju želim,dođe mi zlo od same pomisli na pospremanje.I onda krenem...pa se ne znam zaustaviti...pa se uspijem zaustaviti...pa jadna mama mora završavati ono što sam ja započela.
Anyway...dobila ja komentar da mi je blog preozbiljan...ja ozbiljna...bwahaha.Nema šanse.Samo stalno pišem blog kad sam u jednoj od onih faza kad vam se sve čini besmisleno (a to je jako,jako često).
Stvar je u tome što ja mislim da ljude ne zanimaju gluposti poput:"Danas sam bila vani s frendicama,išle smo u kino,gledale smo taj i taj film,jele smo kokice",i šta ja znam još kakve gluposti.Ja ovdje volim pisati svoja razmišljanja,vezana uz ono što mi se događa...i znam da je to možda dosadno,ali...
No,dobila sam još jedan komentar,od insomnie ,u kojem mi kaže da nikada ne dotaknem bit teme.Da,to sam i ja primijetila-i to ne samo ovdje,na blogu,nego i inače.Mogu o nečemu pisati nadaleko i naširoko,ali nikako,ama baš nikako ne mogu naći onu rečenicu,a često samo i jednu jedinu riječ koja bi objasnila sve što želim reći...haha,vidite kako je to,najprije sam se na blogu bojala izraziti svoje mišljenje,a sad kad sam se malo oslobodila,ne znam ga izraziti...a valjda će i to doći s vremenom.Valjda.A do tada,divim se ljudima koji to mogu.
Imam jedno pitanje za vas:Imate li vi tremu pred školu?Pogotovo vi koji ćete sad,kao ja,u prvi srednje? To pitam da vidim jesam li potpuno luda ili...jer mene je grozno strah.Strah me novog prostora,novih ljudi,profesora,kriterija.Pogotovo kriterija.Stalno se pitam:"Što ako budem loša? Što ako ostavim loš prvi dojam? Što ako me netko zamrzi prvi dan? Što ako budem počela dobivati loše ocjene,što ako...što ako mi loše krene? Što ako budemo pisali inicijalni iz nekog predmeta,a ja ga užasno napišem?" Vidite,malo sam skrenula...a u isto sam vrijeme i uzbuđena zbog svega toga.Užasno uzbuđena i,na neki način,sretna.I sad ne znam što da radim.Najgore mi je što se kadkad zapitam:Što ako si ja govorim da ću biti loša,a zapravo mislim da ću biti super,i samo samu sebe pokaušavam zavarati...a na kraju će mi se to vratiti i bit ću užasna? (ne očekujem da ste skužili ovu rečenicu) Onda sam opet na početku.I tako u krug.Danas sam kupila knjige,i taj osjećaj straha,uzbuđenja i sreće je sad još jači...
Mda...što ako,što ako,što ako...već mi je zlo od toga glupog što ako! Ja sam luđakinja...hehe.
Ma bojim se...ali i nadam se da će sve biti dobro.Da li se i vi tako osjećate ili sam stvarno skrenula?
Lijep pozdrav svima i veliko hvala rockerici za www.croblogeri.com!
Post je objavljen 30.08.2006. u 20:39 sati.