(Luca Enoch: Gea 15 - Verra un'orda straniera; Sergio Bonelli editore, 2006.)
Vekovi ksenofobije ljudskog roda, a pogotovu zapadnog sveta, konačno su se isplatili. Stranci kojih treba da se bojimo konačno su stigli – samo što nisu u pitanju crnci, Jevreji, Arapi, Srbi, Hrvati ili Kinezi – nego demoni.
Petnaesti broj Enochove Gee nastavlja tamo gde je prethodni stao – Kapija između Zemlje i sveta demona je zatvorena, ali je bila dovoljno dugo otvorena da bi se na milione demona probilo. Bedemi su nestali netragom, a vojska je u kratkom roku neosposobljena za vjek i vjekova. Svet je spreman za genocid neviđenih razmera. Međutim, stvari nisu crno-bele kao što izgledaju. Nakon što nam je u proteklih nekoliko brojeva utuvio u glavu da nema dobrih i loših u ratu, da svi greše samim tim što se kolju međusobno, sada nam Enoch daje jedan od osnovnih motiva rata kroz istoriju, a bogme i dan danas – rat oko teritorije. Naime, demoni su starosedeoci Zemlje. Ljudi, došljaci, su ih prognali odatle pre više milenijuma. Demoni sada hoće samo svoju planetu nazad, a i kažnjavanje tih ljudskih zlotvora nije na odmet. Demoni su tu bili prvi; ljudi su tu već milenijumima. I jedni i drugi su krvoloci. Niko nije u pravu, i svi su u pravu – zvuči poznato.
Ali... smak sveta je problematičan teren. Dočarati sumrak čovečanstva neretko nije polazilo za rukom ni boljim pripovedačima od Enocha. I dok se on ovde trudi da prikaže sve aspekte – vojni, sa Pentagonom; ljudski, sa Leom i drugarima; i masakr u zasebnim scenama – to mu jednostavno ne polazi za rukom. U najboljem slučaju, imamo utisak da je Gein grad istrebljen, a ne veći deo planete. U najgorem – kao da je masakr ograničen na jedan kvart tog grada. I nije samo to problem. Otkako je Enoch prešao na pripovedanje u nastavcima, umesto manje-više zasebnih epizoda koje su mu omogućile da ispriča zaokruženu celinu sa jasnom poentom, srž epizode se svodi na par dijaloga (u trinaestici, koja čista akcija, čak ni toliko; u četrnaestici je to dijalog između Tamure i zapovednika broda; ovde između Gee i Arhonta). Nekada smo imali minijature koje su doprinosle radnji, a opet bile priče za sebe. Sada se na žalost, to izgubilo.
Sve to, plus demoni koji malko previše citiraju ljudske pesnike za moj ukus.
I pored svega toga, "Verra un'orda straniera" je veoma, veoma dobar strip; dijalog koji sam spomenuo, iako donekle već viđen, efektivan je; imamo novu misteriju i nove likove; serijal se definitivno približava svom kraju, planiranom za zimu 2007.
Samo što smo navikli da Gea ne bude veoma dobra – nego odlična.
(djole)
Post je objavljen 30.08.2006. u 00:31 sati.