Marketing
---let it go---
danas je jedan od onih dana kad ništa ne osjećam.. sve mi je ravno. osjećam se ko da sam odvojena od svijeta. to mi je čak super. samo dok me nitko ne dira. imam potrebu da s nekim razgovaram, a samo jedna osoba s kojom mi se trenutno razgovara nije mi ni blizu.. svi mi ostali idu na živce (niste vi krivi. problem je u meni.) pa sam odlučila da neću ni sa kime pričati dok se ona ne vrati. tako sam danas progovorila nekih 5 rečenica. to je bilo samo zato jer me stari pozvao da me pita ak hoću taj neki mob jer je moj disfunkcionalan od kad sam se vratila s mora (prvo mi je ekran bio zelen i na kraju se okrenuo, kamera mi ne valja, a gornji poklopac je sjeban tak da ne mogu zvati ni pročitati malo dulju poruku do kraja. to je vjerojatno jer sam se previše igrala s poklopcem). rekla sam da hoću. svejedno mi je. samo da imam mob. onda sam još dvije rečenice prozborila kad me stara pitala kaj mi je. još sam izrazila želju da se preselimo iz ovog jebenog grada jer loše utječe na mene i moje raspoloženje i mentalno stanje. e i onda sam se još malo svađala s kompom, al to se ne računa..
frendica mi je rekla da sam postala vedrija od kad sam se vratila s mora. e pa to nije dugo trajalo.. nije mali grad za mene...
odlučila sam da moram skratiti kosu.. i to dosta. što prije.. ide mi na živce.
stara mi je danas bila kod doktora jer već zadnja 4 tjedna ne može normalno hodati i rekli su joj da ima neko suženje kralješnice i da će možda ić na operaciju.. sutra ide na još neke pretrage pa... fak... ovo je stvarno previše.. dobro da je ovak kasno i da niko nije budan jer da me netko samo krivo pogleda, slomila bi se.. ne znam kaj mi je...
vani pada kiša.. idem sad van na balkon dok mi se cd ne sprži (ko normalan prži cd u pol 3 ujutro?! al ono - mora čovjek nekaj slušat po noći. dok spava. al ga valjam 
).. nemam pametnijeg posla pa idem gledat kišu kako pada.. jako zatupljujuće... 
Post je objavljen 30.08.2006. u 02:36 sati.