Kako se blizi dolazak doma tako mene moji zasipaju nemogucim zeljama. Ovo bi treba bit novi Murphy-ev zakon; kad se dolazak priblizava, narudzbe rastu. Vec sam navikla da mi draga mama nalazi nemoguce poslove, tipa kupovanje zavijesa kad doden doma, ali sad valjda poucena iskustvom smislila novu taktiku, aj mi donesi nesto od tamo. Vec sam je uvijerila da nema smisla da joj nosim lancune jer kreveti nisu ista velicine (ako jesu molim vas da to niko ne javi mojima doma) e ali mozda bi joj mogla donit stolnjak.ahhh vec mi je i mjere dala. Ma molin te di cu ti stolnjak sad ic kupovat, ni ja ga nemam, doduse ja nemam ni stola, ali to nije poanta ovde..da budem iskrena ne znan ni di se to prodaje. I taman kad ja pomislim da sam dobila ovu bitku, ona mudro poentira; aj dobro, ne moras mi ga kupit tamo, kad dodes OVDE icemo SKUPA nesto nac! ahhhhhh
I opet se pitam kako ja to pametno isplaniram put pa z. prvi ode doma dok ja ostanem jos sedmicu dana ovde da se zezam sa svime. Moja logika nikako da pocne radit u moju korist.Ono sta je tako lipo izgledalo par miseci prije kad se kupovala karta; bit sam sedmicu dana, sve napravit u miru, uzivat u mojim programima, citat knjige u miru, jest cokolino do mile volje, vise nije ni blizu zamisljenoga. Ispadne da sam ostala sedmicu dana duze ovde da bi pokupovala jos gluposti, sredila micija, auto, oprala robu, o tome da na poslu bas sad guzva (ja zivim Murphy-ev law) ne treba ni pocinjat. E da, prije nego je izasa iz stana reka je da ne zaboravim vodu zatvorit i da ne parkiram auto ispod stabla!!
Mozda ja nebi bila ovoliko grintava da mi je bar vrime lipse. Eh i nebo se urotilo protiv mene. Kisa pada vec tri dana i nije je briga za kalendar. Jel njoj neko javija da Lito jos uvik traje!
Post je objavljen 29.08.2006. u 17:20 sati.