Evo nakon jučerašnje depresive, odlučila sam se na osvetu(životinjski gen) al nisam si mogla pomoč. Uglavnom, srela sam jednog frenda, Filipa, i on je na neki način pravi ženskaroš, nema cure kojoj se on nije upucavao. Kad sam skužila da se počeo uvaljivat i meni, odlučila sam iskoristiti taj trenutak (upalila mi se lampica), zamolila sam ga da me vozi na svom bajsu par krugova oko kvarta (u prijevodu, pokraj te simpe). I tak me prođiro par krugova, i on me vidio, i najžalosnije je to što uopče nisam vidjela nikakvu reakciju na njegovu licu, ama baš nikakvu, niti da se vidi da mu je zasmetalo ni bilo što. Ali (da, postoji Ali!!)...Odmah ubrzo je i on počeo razvozit svoje "frendice", čovječe tam kod njega situacija je bila ko na kolodvoru. Al ništa zato, mi smo se sjeli na klupicu i počeli tak pričat bezveze, a simpa je negdje totalno odmaglio. Ne mogu vjerovat da sam ja tog tipa morala slušat puna tri sata kak se hvali sa svojim osvajanjima kod cura, dečko je fakat ljigav. Uglavnom, simpi nije bilo ni traga, a ja zapela s tim tipom, i kad mi je počeo dodirivat noge i grlit me, pobjegla sam doma glavom bez obzira. I što je najgore, sad se taj Filip zagrijo i hoče da se svaki dan vozimo, a ja ne znam nijedan lijep način da ga otkantam, zapravo cijeli taj pokušaj osvete mi se odbio o glavu.Al osječam se malo bolje jer sam mu pokazala da se i za mene dečki zanimaju i da me ubija to njegovo hodanje s curom meni ispred nosa, samo se nadam da je primio poruku i da ju je shvatio. I sve dok se situacija među nam ne promijeni obečajem vam svima da ga više neču spominjati u svojim postovima (sigurno sam vam se več svima popela s tim). Uglavnom do sutra ču ja več smislit neš zabavnije...p.s. pozzzzzzzzzz svima i hvala vam na svim savjetima što se tiče njega, zaista sam dosta razmišljala o njima...
Post je objavljen 28.08.2006. u 23:01 sati.