Marketing
Duh vremena...
Italo Calvino, Ako jedne zimske noći neki putnik - ulomak
Stil, ukus, osobna filozofija, subjektivnost, kultura, iskustvo, psihologija, talent, zanatski trikovi i svi ti elementi koji čine da ono što pišem bude prepoznatljivo kao moje, izgledaju mi kao krletka koja ograničuje moje mogućnosti. Kad bih bio samo ruka, otkinuta ruka koja drži pero i piše... Tko bi pokretao tu ruku? Anonimno mnoštvo? Duh vremena? Kolektivno nesvjesno? Ne znam. Ne želim ukinuti sebe zato da bih bio glasnogovornik nečega što se može definirati. Želim to zato da bih prenio ono što se može napisati, a što čeka da bude napisano, ono što se može ispripovjediti, a nitko to ne pripovijeda.
Post je objavljen 28.08.2006. u 22:07 sati.