ma on je najbolji.
upravo virim iza zaslona svog laptopa da vidim svoje zlato koje ne zeli bas spavat, pa ga je moja seka donjela u boravak da si malo pogleda televiziju prije spavanja-moja seka i on prespavavaju kod nas. tek toliko da znate trenutno ima 9 mjeseci i iako ne volim djecu, on je tako savrsen, i ne postoji trenutak koji ne bi djelila s njim.
kad ga sad gledam, ne mogu vjerovat da je prije manje od godinu dana bio tek rodjeno dijete.
cini mi se kao da je potpuno veliko djete, i kad se sjetim da jos ne zna pricati, cudno mi je jer, mogu uspostavit tako dobru komunikaciju s njim.. nekada se cini tako odrastao, i ima tako ozbiljnu facu, ali kad ga na kraju dana vidim kako u krilu svoje mame pije mlijeko na bocicu, tek tad shvacam koliko je on malen. predivan je, pravi maleni rasni njemac s tom svojom plavom kosicom... od koje nu se cesto zna zalizat irokezica na glavi, pa izgleda ko neki mali patak... ima veeeeeeeeeelk
e plave oke, i voli mi grist nos... sa svojim prsticem pokazuje kamo zeli ic, a to je najcesce kod prekidaca za svijetlo da s istim tim prsticem zagasi ili upali svijetlo. nekada mu nejde jer ne stisne dovoljno pa samo dodirne i naivno pogleda u luster dal je upalio. koda naveliko, mislim moras ga drzat, naravno. ali zato oprezno puza i nikad dosad nije glavom udario o pod za razliku od druge djece... voli pricat, najcesce svih zove baba, ali ponekad ljude zove mama, dada, papa. e da i kad mu kazes papaaaa, mase ti tako sto trese rucicom... tako je dosad pozdravio tamaru i marijanu
e da ponosno objavljujem da sam isla s njim u setnju sama s tamarom, i da uopce nije plakao ni nista..
i vrhunac svega:ima dobar ukus-voli cokoladu
koliko mogu rec o svom malom gizmu... kad je jednostavno savrsen... a tako mali..
danas sam bila na kavi s njih troje... moje tri osobe.. osobe s kojima sam si (bila) jako bliska, ili sam barem vjerovala da jesam... ali sam danas bila na kavu s tri potpuna nepoznanca... jer kad bolje razmislim, ne poznam ih nimalo, niti oni mene ne poznaju, uvijek su uz mene bili neki deseti ljudi kad mi je netko trebao... i puno se bolje osjecam uz druge ljude... jer znam da me ti ljudi vole, dok za ove nisam ni sigurna dal ih ja sama volim, jer da je tako, jako bi me pogadjala ta razdvojenost medju nama...
doduse, tu je moja jelena, za koju vjerujem da me voli, jer ipak, dogodilo se da provodimo dobar dio vremena zajedno... nju jako volim kao sto volim svoju ruku, kao da je dio mene, to sam joj pokusala objasnit, ali mi nije bas islo.
no zajedno, oni me toliko ne zanimaju, ni ja njih da se ne mogu naljutit na njih, ni njih ne zanima dali sam ja tuzna ili ne, sto je u redu jer u trenucima tuge i srece imam neke druge ljude, s kojima uopce ne provodim puno vremena, ali trenuci kad smo zajedno su konstruktivni, i tada ja kazem svoje misli, sve sto osjecam, sve sto mi se dogadja... ne mogu se zamislit kako ih jedva poznam... sto je najgore od svega ovo ce procitat jedna od to troje osoba, ali me uopce ne zanima.. jer ne zelim da to procita i da trebamo nesto raspravit-ne da mi se, a nije mi bed ako se i nafrnji na mene jer znam da nisam nista lose rekla
jer mi je svejedno, radi gigija
jednostavno to tako ide, neki ljudi su kako metallica kaze: so close, no matter how far, a neki jednostvano obrnuto...
Post je objavljen 26.08.2006. u 22:13 sati.