ovo je jedan od onih dana kad sam u onim drugim danima pa čak i kad tek otjeram snove i otvorim oči zaprave dogodi se da impuls veličine zrna krene mojoj livadi i ja uspijem i da napišem nešto..ljep uvod..naravno..ne navire mi baš neka silna inspiracija jer ova jutarnja kava i nije Bogznašta a i vrijeme baš ne dozvoljava neko sunce..na plejlisti onoj isti jedan i jedinstveni a u mojim očim ostatci noći i maskare ..težak život nas mali umjetnika..znam da ovo nije i moj stil pisanja jer baš i nisam osoba sa stilom al svako dođe u neki sistem koji mu preokrene Život ruke krenu same i ti samo sjediš i poslje se diviš ..na kraju vjeroatno obrišeš post jer nevjeruješ..sve u svemu.."Na astalu navek leba,uvek nolko kolko treba" p eo i to idem iskoristit..Vi ostanite u brzi i pitanju-"da li je sa mnom sve uredu?"...<Budi mi silan i dobro mi stoj..
Post je objavljen 26.08.2006. u 14:33 sati.