ISKUSTVA JEDNE ŽENE...KAKO PODUZETNICI DAJU POSAO?
Upoznao sam je slučajno..pričali smo o svim područjima života....i onda slučajno započeli temu poduzetnici. Zastala je i pitala me: Želiš li da ti ispričam istinitu priču, svoje vlastito iskustvo. Da vidiš kakvi su poduzetnici, ali ni sebe ne želim praviti sveticom.
Zašto ne? - rekao sam i počeo snimati naš razgovor.
Žena sam u najboljim godinama, želim raditi, a kažu zgodna i privlačna. Tako me opisuju drugi iako sebe ne doživljavam tako. Naći danas posao, svi znamo, zna biti lutrija. Ponuda nije osobita, svi smo ponekad spremni, a posebno žene, primijeniti taj naš šarm da bi radile bilo kakav posao. A oni – mali, srednji i veliki poduzetnici znaju to, poneki to žele iskoristiti na neobičan način. A mi im ponekad i popustimo. Imala sam mnogo razgovora oko posla, jedan mi se urezao u pamćenje, zbog njega ali i zbog moga ponašanja. Možda me mnogi sada i osude, ali ipak ću sve to ispričati.....neka se zna što žene može očekivati.
Razgovor o poslu ili...?
Jutros sam imala nekakav nazovimo sastanak sa poznatim poduzetnikom. Obećao mi je pomoći, zaposliti me u svom poduzeću, kako reče naći nekakav poslić za mene. I ja sva sretna dođoh, onako fino odjevena, a takva sam uvijek jer mi je stil takav. Stadoh pred njega i na tren mi se učinilo da razmišlja: “Tko je sada ova? Što tu traži?” Ali ipak iz njegovih usta najednom čuh: “Izvolite sjesti”.
On je govorio, ja sam slušala, ma što slušala. Ja sam gledala. To je čovjek u najboljim godinama, otprilike svojih 48 godina, prosijed, mala fina bradica, visina po mom ukusu. A tek kako je mirisao. Već sam se pobojala da ću se ustati i kao magnet prilijepiti za njega. On ozbiljan, ali u djeliću sekunde nabacio je pogled na moje nonšalantno prekrižene noge.
Ajoj, tko zna što sada misli – pomislila sam. Valjda misli kako će mi stati cirkulacija ako ovako sjedim, možda da drukčije sjednem. A onda, pogledao je ravno u moje noge, ma nije mi se učinilo. E baš sam danas prvi puta navukla čarape s halterima, i to fine s uzorcima, sasvim slučajno. Pa to svi danas nose. A možda mu se to ne sviđa – razmišljala sam.
I onda začuh: “Sutra se vidimo u 7.” Pa ja sam stvarno dobila posao. A možda su mu se samo svidjele moje noge, čarape...Na vratima ureda nježno je dotakao moju ruku i nabacio osmijeh. Ajoj, znam taj osmijeh, taj pogled kada ti se oči smiju..hm. Sutra ću sigurno saznati jesu li mu se svidjele moje noge ili zapravo fine čarape koje sam prvi puta navukla ili je stvarno trebao takvu osobu za posao.
Prvi dan posla
Sutradan sam, na posao došla vidno uzbuđena, zadovoljna, isijavajući šarmom i pozitivnom energijom. Činilo mi se da su kraj mene svi tako raspoloženi ili ih je samo moje dobro raspoloženje mamilo da i sami budu takvi. I onda me, moj zgodni poduzetnik i direktor firme, pozove da mi zaželi dobrodošlicu i kao dobar šef pozove na piće u pauzi. A što ću?? zar da odbijem šefa prvi radni dan. A zgodan je. A ja udana a i on oženjen. No dobro. Odabrao je restoran malo izvan centra grada. Atmosfera za poluditi, kao za zaljubljene parove. Što li je ovdje doveo. Brzo se pokazalo.
Njegova ruka je skliznula na moje noge. Ukočila sam se. kako da reagiram? Da li da mu razvalim vruću šamarčinu ili da prihvatim igru. No nisam ni ja laka ženska. I očito je zašto sam dobila posao tako brzo. Iz razmišljanja me trgnu pitanjem: “Hoćeš li biti moja? Hajde idi u toalet, skini gaćice i vrati se ovamo”. Otišla sam u toalet, svukla svilene gaćice i poslušno se vratila za stol. Ni sada ne znam zašto i kako. Oči su mu sjajile, djelovao je poput zvijeri koja jedva čeka da napadne. Kao da sam na trenutak primijetila kako mu iz usta curi slina, Slinio je doslovce. I rekao: Raširi malo te lijepe noge” Zamislite, poslušala sam ga kao po zapovijedi. Rukom je krenuo polako od nogu prema gore. Godilo mi je, zadrhtala sam. Podigao je suknju i sad je već sve bilo tako vidljivo. U taj čas naiđe gost. On mi je rekao: “Ne mrdaj, neka gleda”.
Čovjek je zastao za tren praveći se da ne vidi što se događalo ali je malo po malo sve više nabacivao pogled. Zapravo više nije skidao pogled s prstiju moga šefa. Treperila sam poput tinejdžerice, probudio je nešto u meni. Brzo sam došla k sebi. Prekinula ovu igru i izašla van. Nisam vjerovala da mi se sve dogodilo.
Očekivani kraj
Pitala sama se zar se tako ponašaju udane žene i naši poduzetnici? Imaju li svi takav stil i svoj način kako prići ženi koja traži posao i iz njih izvući ono što im treba i žele? Treba li odobravati te igre poduzetnika? Je li i to onaj često puta spominjani mobing na poslu?
Kraj je bio očekivan. Nisam se više vratila na posao, a on nije više zvao. Kao da je bio zadovoljan doživljajem u restoranu. Ja sam dugo razmišljala zašto sam to napravila. I nisam dobila odgovor. Vjerojatno ste i vi ponekad imale ovakvih iskustava i reagirale drukčije. Ja nisam postupila kako bi moral zahtijevao. Da li mi je žao?
Neka taj odgovor ostane moja tajna.
Samo sam htjela ispričati da tražeći posao možete imati i neke neobične doživljaje.
IZDVAJAM
Valjda svi u sebi ipak imamo nekog malo mazohističkog poriva. Samo to ne želimo priznati. Lakše je reći: “Mene to ne privlači”. Iako svi u dubini duše znamo da je to uzbudljivo, drukčije,...samo jedna obična igra.
Dvostruke osobe
Znam dosta poduzetnika, ljudi na visokim položajima, znam njihovo pravo lice. Znam kada netko govori istinu i kada laže. Znam da su neki ljudi jednostavno nemirni i lete sa cvijeta na cvijet. Imam prijatelja koji je takav i u sretnom braku je (tako kaže). A ja ga cijenim kao osobu, uopće me ne smeta što je ženskaroš i što bih možda morala biti solidarna s njegovom ženom.
Ne! A znate zašto? Jer sam ga upoznala kao osobu, ne samo površno. Zato se usudim reći nešto o ljudima, svatko iza sebe ima neku svoju priču.
Post je objavljen 26.08.2006. u 01:06 sati.