Marketing
Kako je ponekad teško biti žemska...
Sve do jučer, kad sam ih ponosno pokazivala onako preplanule, bujne (iako već bolne), sve je bilo u savršenom redu. Šetala sam Jadranom pa i kontinentalnom Hrvatskom i moram priznati da su više nego dobro služile jednu zahtjevnu i vrlo posesivnu zauzetu djevojku.
A onda su zajedno sa mnom doputovale nazad kući i iako smo se sve tome veselile, brzo je to prestao biti gušt. Mogu reći da sam na svoje tijelo ponosna, uspijevam ga nositi (osim ponekad kad leđa postanu neposlušna pa me Ljubav nježno pomazi i da mi to do znanja) i nema toga na što bi se požalila. Više-manje. Brada već ne spada u tu kategoriju, al nije ovo post koji bi gospođici Bradi posvetila. I taman kad sam bila presretna količinom sunca koje se naselilo na moju kožu, dođemo sve doma i sva si nekak odmah postanem velika. Bujna. Bolna. Napuhana. Ko da ću svaki čas eksplodirat.
Koja korist od njih tako velikih kad će se ionako vratiti na pravu veličinu? I zašto već jednom ne izmisle način na koji ću ja slobodno izaći, a one ostati doma?
Pih!
Baš ništa se nije promijenilo, ha?
Post je objavljen 25.08.2006. u 22:35 sati.