Mama nam je na moru, kod prijateljice.
Dragi ukućani, opustite se, u mojim ste rukama. He, he, he....
Pa da vidimo... bilans stanja u našem malom preduzeću:
Dan prvi:
doručak- ko šta stigne, i ne sretnemo se.
ručak- krem supa (iz kesice) od brokola. Tata: Al je ovo zeleno... Brat: Ovde nešto pliva... preskočiću. Šta još ima? Špageti? Super! Sa raznim povrćem? Jesi li ti čula za špagete sa mlevenim mesom?! Šta, bre, nećeš da mešaš proteine i ugljene hidrate?! Ti si malo š l b!!
Ja: E, posle ovoga, nećeš ni probati špagete, da znaš!!!
Brat: Uuuu, sjajno!! Nisam ni nameravao!
Tata: Mislim da sam ti 100 puta rekao da mrzim žabarsku kuhinju, ne podnosim žabarski fudbal, ma ni jezik ne mogu da im čujem!!!
Ja: Kako hoćete. Prijatno! Mmmmm....
večera- nije zdravo večerati!!!!
Dan drugi:
doručak- isto kao dan prvi
ručak- supa od juče, njoke od krompira sa kečapom i pavlakom.
Brat: Ne brini, tata, imamo mi super izbor u zamrzivaču. Sad ću ja....
Tata bratu: To je moj sin!! Da vidimo šta ćemo...
Tata meni: Ti to da spremaš svom mužu, kad se udaš, znaš!!!!! Već mi je žao te budale!
večera- parola od dana prvog.
Dan treći:
doručak- isto kao dan prvi i dan drugi
ručak- rižoto sa povrćem (ja), oni su ponovo unosili proteine. Ne zanimaju me uopšte!!!
večera- Brat: Halo, mama, kad se vraćaš? Ne, ne, sve je ok, nego.... ajde vidi, dođi uskoro...
Dan četvrti (današnji):
trebalo bi uključiti mašinu za veš, a meni je pristup istoj strogo zabranjen, od prošle godine, kada sam onaj krug vrtela u pogrešnom smeru...
Ja: Halo, mama, ovaj....
Mama: Sutra uveče!! Krećem sutra uveče!! Do tada, da se niste usudili da me zovete, sve i da kuća gori!!! Ajde, ljubim vas. Budite mi dobri!
Tu, tu, tu, tu........
Post je objavljen 25.08.2006. u 10:22 sati.