Marketing
.:malo optimizma:.
Danas sam dobre volje. čak sam i iz kuće izašla 
Al htjela bi pisati o nećem drugom.
Na to me potaknuo blog moje best frendice koja ima post o meni
moja amy
(moram priznat da sam se rasplakala. od sreće, tuge.. ne znam)
Uglavnom...
Jednom dok smo još bile klinke, amy i ja smo se posvađale.
bilo je ljeto i ja sam trebala krenuti u drugi razred. znači ona još ni nije išla u školu.
u moju ulicu se doselila jedna cura koja je meni bila totalno cool. ne znam zbog čega 
zapravo mi je bilo super to kaj sam se mogla vidjet s njom kad sam htjela budući da živi dvije kuće od mene, a amy je živjela malo dalje kaj ti je priličan problem kad imaš 8 god 
i tak...
ta cura je zapravo bila ljubomorna na amy.
jer sam ja naravno stalno pričala o njoj i htjela sam da se sve tri družimo.
ali ona je imala drukčije planove.
počela mi je pričat protiv amy i to do tolke mjere da sam se ja već počela ljutit na amy a ne znam ni zbog čega. onda je ta cura zaključila da je najbolje da se ja više ne družim s amy.
ali nisam znala kak prekinut to prijateljstvo (a nisam baš ni htjela...ali ajde).
ta cura je smislila neke pokrete i kaj ja znam kaj... već se ni ne sjećam. ali poanta je bila u tome da amy ne uspije to napravit a ja se onda kao naljutim na to.
hahahahah... ovo zvuči tak djetinjasto!
al uzmite u obzir da sam ja imala 8 god, ta cura 7, a amy 6...
i tak smo se mi posvađale... i nismo se družile skoro tjedan dana.
ta cura je uživala...bila sva sretna...
a ja... ja sam umirala!
toliko se stvari desilo koje sam htjela ispričat amaliji, kojima sam se htjela smijat a ovoj curi nisu bile smiješne...
ne znam dal sam joj ikad to rekla ali ja sam bila na rubu suza nakon svakog druženja s tom curom jer ona nije bila frendica kakva mi treba.
nakon tjedan dana smo se pomirile. više se ni ne sjećam kak.
ali znam da sam se poslije toga zaklela da nikad...NIKAD više neću nekog stavit ispred amy.
jer samo ona se može smijat istim glupostima ko ja, samo s njom mogu tračat neke ljude, samo njoj se mogu žalit kad mi se nekaj užasno desi, samo ona me može spustit na zemlju i reči mi: "sama si si kriva" kad napravim glupost...
i zato se i dan danas držim toga da je ona ispred svih. (jedino mi je buraz važniji od nje)
i ne postoji taj dečko (bivši, sadašnji ili budući) koji je važniji od nje.
jer ona je moja sestra. i gotovo!
U sva vremena,i da se nebo smrači, sve dok smo zajedno to ništa ne znači!
Post je objavljen 25.08.2006. u 01:49 sati.