Eto u dvoje se vratih iz Petograda, skupa s ratnikom. Putem mešala jezike i izvodila piruete da bi nadrndani vozač stao na sred autoputa. Ma pusti, imali smo pet komada raznog prtljaga, a čovjek se plašio policije. Ja mu rekoh da se njega plašim, a ne policije, jer ja sam brate policija. Uspeo je i da se nasmeje, mada je dok smo, u razbarušenom busu, s upaljena sva četiri, pod sirenama prolazećih mnogih komada vozila, tražili mojih pet, procedio da mu samo stvaram probleme. Ja sam uspela da se nasmejem, pogotovo kad sam ugledala moju najveću petu. I tu je stvar rešena.
Cvijeće je propupalo, mmmmmmm, moja šmizla ga negovala, pevala mu, mazila ga. Možda mu je čak i dirigovala jer sve nekako skladno me pozdravlja. Za pet.
U stanu haos, tražim sklapača nameštaja, ma ima samo šest kutija da se sastave u tri komada. A tu mi fali 0.
Usred sveg haosa, sinoć sam postavljajući složene jednačine, sve rešila. Odnosno opet mi fali 0.
Ipak sam zadovoljna jer sam pri kraju s poslom koji mi je enigmatski ostao u četiri pre puta u Petograd. Kostur krajnji sinoć postavila, sad mi predstoji čišćenje i doterivanje. I stana i tog posla. Sve se može kasti u pet reklamnih porukica.I za taj posao mi isto fali 0. Hahaha sad moram da se nasmejem. Eto pita me upravo ratnik jesam li uopšte spavala. Dakako, još kako.
I vidite, za nulu kažu da je ništa, a kako nekad fali. Prosto da ne poveruješ. Ali ja ne odustajem, svakako. Pa ratnici su takvi, znate već. Čudna je ta nula, misli da treba čovek da nju traži, da joj se javlja, peva joj, doziva je. Treba, ma ne kažem da ne treba. Ali i ona treba da se pomeri, dokotrlja, namesti, nasmeši i tako. Čak i onako ljudski pravo da pomeri dupence svoje. Pa da je stvarno pronađe onaj tko ju traži. Ako treba da bude za pet. Nekima su dosta i manje ocene. Kako kome treba.
Odoh po praktične stvari, što treba za kuću, a i zvučnici crkli iznenada, pa da kupim druge. Eh da, skoro zaboravih. Sat mi stao na pet. Opićen neki sat, već dva puta staje u dva meseca. Valjda je nekom opet rođendan a neće da kaže. E zato vam ja uvek kupim neki dar, koji uopšte ne znam za koga je i tako ga čuvam pomno. Pa kad se isti javi, ja sva treptava, odmah mu ga darujem, da misli kako sam pametna. Hahahah Moram da se nasmejem. Neki misle i da sam pažljiva, ma to ti dođe na isto. Glavno da me hvale suznim očima. Hahahaha
Sve je stvarno za pet, osim nule, koja se traži.:)
Post je objavljen 24.08.2006. u 08:25 sati.