„Cure, probudite se!“ derala se Buffy i tako probudila sve nas koje smo bile u sobi.
„Što je sad?“ promrmlja Marianne.
„Samo smo htjele objaviti da se u zahodu plačljive Myrtle prodaju lijepi suveniri.“ reče Maya. „A među njima ima i karamela u obliku zahoda.“
Sve smo se na to nasmijale.
„I to je bio razlog da nas probudiš u pet ujutro?“ pospano upita Mary Elisabeth.
„Ma neeee, naravno da ne.“ reče Maya.
„Ali na neki način i je.“ reče Mary Elisabeth i ponovno zaspi.
„Da ju probudim?“ upita Buffy.
„Opet si raspoložena za nekakve čudne avanturice?“ Hermiona je upravo došla u sobu.
„Ona je bila s vama?“ naglo upita Mary Elisabeth.
„Ona je bila s nama.“ reče Buffy.
Vidi, vidi... Čini se da je naučila lekciju...
„Dakle, konačno si odlučila da ćeš malo raditi psine?“ upita Marianne.
Hermiona kimne.
***
Nakon doručka nismo otišle u WC, jer nismo imale vremena. Maya i Buffy još nisu napravile sve zadaće, tako da... I mene su molile POMOGNEM, pa si možete misliti što kako sam im želju ISPUNILA. Kasnije smo odmah otišle na nastavu. Dobro je da danas nismo imali Čarobne napitke, iako je Ofigenya rekla da je šteta što ih nismo imali. (Tu ju uopće ne kužim.) Nećete vjerovati, ali Hermiona je ovaj put bila sa mnom, Eli i Ofigenyjom. Bilo je OK, samo da Hermy nije previše brbljala o mojim telepatskim sposobnostima. Kaj ona ima protiv toga??? Pričala je gluposti tipa...
„Cornelia, pusti profesore da daju zadaće kakve treba.“ i „U redu, hoćeš li prestati namiještati pitanja?“
A ja sam joj lijepo odgovarala: „Ne.“
Dakle, kad je sve završilo, krenule smo na ručak. Kasnije smo otišle u društvenu prostoriju. Ginny je cijelo vrijeme cmizdrila. Nećete vjerovati što se tada dogodilo...
„Hermiona, molim te, oprosti mi, stvarno sam se ružno ponašala prema tebi.“ čula sam Ginny kako govori Hermioni.
„Ma, ništa, ništa.“ reče Hermiona, koja je bila zadubljena u čitanje neke knjige, vjerojatno iz Obrane od mračnih sila. Kaj uvijek želi biti bolja od mene????
Onda su još trenutak pričale, pa je Ginny otišla prema sobama.
„Što je pričala?“ upitah Hermionu.
„Ma, ništa posebno.“ odgovori Hermiona zaklopivši knjigu. „Samo je pričala one lijepe pričice kako je njoj žao i slično.“
„Aha.“ rekoh.
„A što je to tebi tako zanimljivo?“ sumnjičavo će Hermiona.
„Pa, znaš, mi smo blizanke, a nikad nismo pokušale...“
„Zamijeniti uloge.“ dovrši Hermiona.
„Da.“