Marketing
Kako je lepo biti marginalac
Jučer, dok dokono šetah gradom, pade mi na um guglat neke od starih poznanika i suboraca, s kojima izgubih kontakt nakon posljednjih bitki bok-uz-bok, tamo negdje davne '99.
I odem ja tako na Google, upišem prvo ime i prezime. Izađu mi članci dotičnog u "Zarezu", "ZamirZine" i još nekim, sličnim publikacijama. Recenzije knjiga, analize masovnih trendova. Mislim si, "Baš mi je drago, znala sam da će zaplivat u tim vodama, al' sam se iznenadila što još nije izdao vlastitu knjigu. Al' ima vremena za to. Ima..."
Upisah potom drugo ime i prezime. Novinar u jednoj od naših dnevnih novina. Little bird told me da je odnedavna i gay. Mislim si, sve sam to i očekivala. I baš mi bilo drago nekako što i on radi ono što voli i što se "pronašao". U onom, dobrom smislu.
Pa mi sinulo još jedno ime, ovaj put žensko. Upisah i to. Izađe mi članak o nekakvim maratonima u NY-u i sudionici, splićanki toj-i-toj. Da, to je ona. Maraton-nazi, kako ju od milja nazvaše jedna moja poznanica, a po uzoru na Soup Nazi epizodu Seinfelda. Tko je gledao, shvatit će, tko nije, i neće.
Pa upisah ime mog starog. Dobijem Dugi Rat Online i oglas u On-Line oglasniku.
I tako raspištoljena, upisah svoje ime i prezime. I znate šta mi je izašlo?
Evo-ovo: Stop-Thompson. Da ironija bude veća, stranica je error stranica. Mrtav link, jebote.
Ni Dugi Rat Online. Ni jedan od glupavih geek-foruma na kojima sam visila prije koju godinu. Čak ni najmanji oglas u Malom Oglasniku. Ništa, baš ništa.
Eto, tol'ko o meni.
The Dude: Oh, the usual. I bowl. Drive around. The occasional acid flashback.
Post je objavljen 23.08.2006. u 12:05 sati.