Marketing
nean naslova...
Hm... evo ovako da van ja opišen moj pokušaj priboljevanja ivana.... da da, ja onako hrabro iden naprid s odlukon da cu uspit, kao i u svemu prije, da cu ga zaboravit, jer ja to mogu... (aha?) ............uglavnon pocelo je ovako... sve njegove poruke iz mobitela... svako „ljubavi volin te, bit cu uz tebe zauvik...“-sam obrisala... sve naše slike... ja i on zagrljeni, zaljubljeni.... koje vidin svaki put kad uđen u „my pictures“ – nisan mogla zauvik „bacit“... stavila san ih na jedan cd, ali izbrisala iz kompića... nasla neku staru kutiju... ubacila cd unutra... a zatim i njegov lančić koji mi je dao na oproštajnoj... sve isprintane slike sa potpisima iza „ivan & tammy 4-ever“....... sve papire sa ispisanim stihovima pisama koje govore koliko ga volim,papirići sa otiscima mojih poljubaca, ružem namazanih usana... sve to u kutiju... narukvicu koju mi je poklonio... isto u kutiju... i taman kad pomislin da nema više stvari koje će me podsjetit na njega... otvorin novcanik... naravno, prvo šta vidin – dva plawa oka, crna kosa............ moja ljubav.... ništa, oću-neću, nekako ipak se odvojin od te slike... prve koju mi je dao... i-u kutiju s njom.............. uziman olovku.... na kraju svega toga pišen
„ovo mi je škola, i drugi puta ću pametnije....
Jer fališ mi do bola, i znam da bit će još i bolnije...
Na poljima od snova ne pušta se korijenje...
Ovo mi je škola.... i drugi puta ću... pametnije...“.
...........i zatvaran kutiju...... spreman je na misto koje ću najrjeđe gledat i di mi neće bit na dohvat ruke... završila san s tim.................... pustin neke nove pisme da pivaju... za razliku od inače, ovaj put ne biram one depresivne, koje govore o izgubljenim ljubavima.... nego neke veselije... i već se bolje osjećan... zoven prijateljice... pričan im o tome... kažu one „brawo mala, tako triba...“
.to je bilo prije dva dana...a danas već.......vidin da to nisan ja... otvaran kutiju, još jednon se sitin svega... sliku ipak vraćan u novčanik, lanac ipak stavljan oko vrata.... jer drugačije nemogu... on je ipak moja ljubav... i volin ga... usprkos svemu... neželin lagat samu sebe... ako ću ga prebolit i zaboravit, to će se dogodit tek kad stvarno buden spremna na novu ljubav, a ne kada je to odlučin... donosin još jednu veliku odluku... možda nije prava,ali tako ću napravit... novi ivan – prekinut ću to... znam da me voli, i da bi dao sve za mene-al je protiv srca ne mogu... nisam spremna za novu ljubav i to je to... a s vrimenom ce se to prominit... sad de triba suocit sa stvarima takvin kakve jesu i gotovo...
Post je objavljen 22.08.2006. u 20:28 sati.