I tako smo dosli tam. I ono ajde apartman je bil kakti olrajt. Kad smo sve vidli kam bi otisli nek po gajbu pa jos jenu i jos jenu i ...I to je tak bilo svaki dan. Zbudi se, u ducan po kruh (čitaj pivu) i tak neke gluposti i onda cijeli dan huja haj!!! Cak smo imali i stol za ping - pong pa smo kum i ja se cak i malo rekreirali i razvaljivali susede u tom nadasve plemenitom sportu. I onda opet riba, barka i te sheme. Onda smo otisli u Drage. I to ni vise ni manje nego u Drage stare! Jao kako su samo stare. Sigurno imaju vise od 100 let. A tam opet isto. A kaj bumo ve?! Am smo ipak na godisnjem. A tamo se vrvi švabicama! Jao, jao!!! Reko cvancig paritizanen durh kukuruzen laufen und ale cuzamen zingen; a one blijedo glediju?! Pa u cemu je problem? E a tam do mora ima 15 metri samo kaj ide pod breg! Aaaaauuuuu!!!! A od vode do aprtmana 117 stengi!! Vrak ih stvoril! Što ih je samo bedast isel delat? A mi kao takvi pravi atlete dok smo dosli do gore nismo mogli disati. Bi si čovek pivu popil al nemres kak si zapuhan! Al sve u svemu bilo je okej!!! Pa da, na kraju smo dosli doma!!!
Post je objavljen 21.08.2006. u 23:43 sati.