Pregled posta

Idi mi , dođi mi

Jednom davno u prastara vremena , dok sam bila klinka ,put na more bio je pravi pravcati put. Južna Dalmacija bila je daleka zemlja u koju se kretalo ranom zorom prije nego li izađe sunce ili kasno uvečer da se izbjegnu vrućine. Trajalo je satima.
Tata je vozio zastavu , onakvu kakvu su tada vozili milicajci,ta je mogla postepeno potegnuti i da cijelih 160/kmh,uz zaglušujuću buku mogla je prestići i koji šleper,pogotovo nizbrdo, uzbrdo jako teško. Brujanje motora nesnosno.

Plava zastava , ziceva od umjetne crne kože , najjeftinijeg skaja.
Ljeti vreli ,zimi mrzli do boli,kad je za rit zima , zima je do kosti , do mozga , a bome i obrnuto. Znam po tome kad mi sin na povratku s mora uključio grijanje zica,tri dana sam žarila vrućoguza.

Sad sam se sjetila bedaste Tajči , ona i njeni bili su siromašni , nikad nisu išli na more , ali jadna čula je nekog da je najbolje na more noću i ona tupava noć u siječnju po najvećem snijegu zapalila na more sa djetetom bebom i bratom u nekoj stogodišnjoj hondi s rupama na sve strane.Iznenadila se tupka tuka , morala je izaći iz auta da vidi gdje je cesta , a brat mali klinjo vozio za njom , ona po snijegu do koljena gazila . Čudila se nigdje nikog , ni kamiona , sva sreće da se grijanje u autu nije moglo ugasit taman da si i htio.Bijele koke s neba padale i padale Kotar zatrpale , a i ja sa svaki imam posla…

Putovanje s mojim starim … ahh, mi smo se napatili , nema sranja , nema pišanja ,stajanja. Mislim bilo je , ali ne pojedinačno , čekao je stari da sve tri odjednom počnemo kukat. Tada je to bilo u prirodi, ne na benzinskoj , ne u kafeu , neg onak sa strane oko drveća, a oko drveća hrpice kakice , papira. Turistički , ekološki prihvatljivo. Jedino se moralo pazit da se ne ugazi u koji i da nije kakav debeli ružni smrdljivi žuti švabo u blizini. „riga ti se? rigaj kroz prozor.bemu jarca i riganju. Ode mi lak , riganje uništi lak.“ Stari je bio tvrd , tvrd ko kamen i sad on meni nekaj veli , zašto ti s djecom ovako , zašto onako;za sina . ma daj čovječe , ma samo kad mu spomenem kakav je on bio,spusti nos. Ja svog pitam oš ovako , oš onako , oš ići ? neda ti se , ok. Nema frke. Ko ja kaj mene pitao , moraš ideš i gotovo.sad piškiš , sad kakiš , sad jedeš , sve po komandi. Ajn , cvaj , draj , nema trc mrc. uhhh

Mojoj mami Nijemci su bili odurni , najodurniji i najružniji ljudi. Meni ne , ja sam baš voljela u njih blejati , imali su dobre aute i zanimljivu obleku. Tada smo turiste i strance prepoznavali po odjeći ili autu.svi oni koji kažu da je nekad bilo bolje , je bilo je bolje , svi smo nosili isto , svaka koka u 35 izgledala je ko baba , svi isti šosevi i cipele.
Cijelom Ilicom dućani , a u svakom iste cipele.osim kod Valeka , a tam su kupovale rekla mama droce i ja čim sam zaradila prvu lovu. Neuništive po mjeri. Nije se imalo kaj baš birat i kupovat,svi jednako sivi i učmali komunistički u istom dreku , nema love , nema izbora , nema zavisti.Osim Trsta i placa , po trapke ,naše su bile sašivene na šrek. Zato se znalo tko nije odavde , šarenio se ko papagaj .Muški švabo u bermudama kaki boje , čarape i sandale ili one natikače s gumenim čavlićima.
Gastarbajteri u mercedesima. To su naši. Mora on doć u merđi , to je auto. Osim mog ujaka , on je uvijek izvodio bijesne gliste , svako malo neka nova mašina. Citroen cx ili tako nekako, zapalio mu se , pa audi kvatro…taj je jurio , danas ima neki kupe, ali i njega snašla njemačka kriza ,hjundi naljepio konja, ferari konja. Ionako se ne kuži koji je to sad auto. Ujak bisnjak.

Sjećam se kad sam vidjela jednom na Malom Lošinju u kampu Čikat audi 100cc ajme…
Maštala sam kako bi se ja u tome vozila , ogroman auto.Tako je to , ja mala , a volim sve veliko king size. Valjda neki kompleks.
Godinama smo išli u Čikat , tamo su bili sami stranci i slovenci , ali već tad imali su mladinu i janeza i neke klinke s kojima sam se svako ljeto viđala ,Saša i Mojca one su mi rekle , ne meni nego jednim njemačkim dečkima sa kojima smo otišle na lignje svaksebiplatisam, da su oni slovenci isti kao i oni sa zapada , napredni i civilizirani i da će se odcjepiti. Ljubljana je grad, Zagreb je selo. Te godine rondao se Trg Republike i lizao Zagy… Tada sam prvi put čula za to. Odcjepljenje. Dok sam ja prevela svojoj Aidi kaj ova drobi prošla me volja da ju odcijepim po faci.Ipak ja sam se
ljubila s Patrikom tu večer. Mojca je cmoljila , ja se zainatila da ju odcjepim. Neću o tome jer mi dragi teško probavlja te priče…
Patriku nije bilo jasno kako ja razumijem Sašu i Mojcu , a Aida ne… hrvatski il slovenski meni isto…al govorila sam njemački ko šipac hrvatski , švabe to iritira , pa krenuli na engleski,onda je i on lomio mozak i jezik.

Kaj ja sad tu pišem , aha…eh da , nekad se putovalo , pravo putovanje , višesatno.
Onda je napokon izrađena ta naša Dalmatina autocesta jednom proglašena nacionalističkim projektom…jel nekom možda poznato…kako se kod nas lako lijepi ta etiketa…ok. Nećem politik…ajd i tako, vozili se kad je otvorena i stigli u roku keks.
Nekako , nekako mi je to bilo , kaj ja znam , bilo mi je pomalo tužno, smanjila se , ščvrkla se ta naša Lijepa naša banana , meni ipak sličnija oglodanoj kosti karmenadle.

Do sad. Zašto. E … izgleda da je još nekome to sinulo , nemoš prebrzo kroz Lijepu, put mora bit pravi put i čekanje i gužve, sati i sati vožnje , maltretiranje i kolone.
Tako se putuje na more i još otmu za to kune, sto i nešto.
Tko mi je kriv , mogla sam na staru za te novce pojest izist janjetine.Paške iz Rumunjske. Šta ima veze.Nema. Druga cijev. Jel se slikat pred njom?
Imamo , imamo drugu cijev.
Pa ebemu imam i ja drugu cijev i dam ju koristit , kad mu je recimo rođendan ili neki važan datum , godišnjica ili za neke posebne zasluge . Priznajem. Kad treba onda dam. Kad nije neophodno , zatvorim , da se ne razmazi, da ostane ekskluzivna. Tako da bude sretan kad ju dobije , da prođe , da koristi . Tako bi i oni mogli.Otvori kad treba , kad ne treba zatvori i šlus.


Nešto mi je bilo krivo. Što? Oto da je ova naša banana puna ubojica, samoubojica, nasilnika , idiota i kretena , puna ćelavaca s obrijanim tikvama i pospremljenim bejzbol palicama pored zica , ali ne, kada ih čovjek treba nema ih , da , da , ponekad i takvi koriste društvu.
Recimo kad stojiš u toj dugoj ebenoj koloni pred tunelom dugoj kilometre , a krećeš se izračunala sam 1km/9min , a tip fino brzinski dokuri po zaustavnoj od kad se ufurao na autocestu i gura se pred tebe. Zašto tad nema nekog rabijatnog da izađe van i razlupa mu haubu i šoferšajbu i glavurdu primitivnu nekulturnu.
Nakon sat dva
naiđe neka mudra jadna sirota ženska u nekom rasklopanom fiat punto dimi po zaustavnoj i nju ćapne policija.
Za krepat.

Eto…dosta više…


Post je objavljen 21.08.2006. u 08:04 sati.