Marketing
Hey!!!! I'm back!!!! Napokon!!!! Jedva sam dočekala da dođem natrag u najbolje naselje DUGAVE!!!!!!!!!!!!!!! I naravno dočepala sam se interneta čim sam stigla. Joj...jedva čekam da Anchy dođe. Jučer sam se ubila...blago rečeno.
Pa priča počinje od jučerašnjeg najgoreg dana u mom životu.
Dan prije jučer sam išla u grad sa stičevima,strinom i bratićem. Bili smo u Opatiji i vratili smo se u pola jedan ujutro! Legli smo negdje oko jedan i onda ujutro...zvoni mi mobitel. Kad ono tata me zove. Ja se javim...ništa...ja viknem HALO????...opet ništa...i j**e se meni. Poklopim slušalicu i pogledam kolko je sati. Kad ono...8:25!!!! Idem ja pokušat zaspat,zaspala sam na pola sata. Niš...dignem se ja...obavim kaj sve trebam...i sjednem za stol. Nisam čak niš ni pojela. A onda...nakon pola sata...poruka...ko je pak sad...Mateo...o Bože! To jutro nisam bila neke dobre volje i nije mi se dalo dopisivat niskim.
Malo poslije...negdje oko podneva...sam išla igrat badminton s bratićem i Marinom(frendom preko puta). Igrala sam sama protiv njih zato kaj se Maji (Marinova sesta) nije dalo igrati.
I...naravno...popušili su 3:2! I oni se onda nazivaju dečkima...hehe...cura ih pobijedila...koja sramota...i još njih dvojicu. Bacali su rekete,razbijali ih,lomili ih dok sam se ja sa strane smijala! Fakat koja sramota. Al' onda su oni tražili revanž...bilo je 2:2. Ja sam se predala jer nisam više mogla. To je trajalo do dva ili možda tri sata. Tad su oni morali na ručak,pa smo i mi otišli.
I uglavnom d ne prepričam cijeli dan vračam se ja na onaj dio s ubijanjem...
Zvala me Ana (ne Anchy) i ja hodala tam po nekom kamenju...i...ja pala...ostala živa...sad imam ogrebotina na sve strane...na licu...na oku...i...na laktu...strava & užas!
Usput kas sam javljala tati da smo krenuli,kažem ja njemu da imam jedno iznenađenje za njega i mamu...on je nagađao,al mu nisam rekla šta je. Došla ja doma i pala pitanja: Kako si to pala? Gdje si bila? Ko te zvao da si tako pala? Onda se moja strina malo šalila da sam zaspala dok sam pričala! I dalje nije više bilo niš zanivmljivo osim kaj mi je mala sestrična (ima godinu dana) potrgala poster,na svu sreću bio je to mali poster Toma (TH). I to je bio jučerašnji dan. Bilo je jučer i zanimljivih trenutka i stravičnih trenutka!
Dobro...priznajem da je bilo i lošijih dana!
To je to za danas...
Pa ... 
!
Post je objavljen 20.08.2006. u 10:56 sati.